Borba Info Vesti
Nakon višenedeljnih zategnutih odnosa između Moskve i Bakua, ruski stručnjak Jurij Ljamin upozorava da bi neuspeh diplomatije mogao otvoriti vrata novim krizama u regionu.
Ljamin, viši istraživač Centra za analizu strategija i tehnologija, ocenjuje da je Azerbejdžan već značajno vojno vezan za Tursku i da se taj faktor ne može više zanemariti.
Prema njegovim rečima, odnosi dve zemlje su u poslednjim danima postali ozbiljno opterećeni. Uzrok tome je hapšenje više ruskih državljana azerbejdžanskog porekla u Jekaterinburgu, osumnjičenih za teška krivična dela počinjena pre više od jedne decenije.
Dve osobe su preminule u pritvoru, što je izazvalo niz kontramera iz Bakua – od otkazivanja zajedničkih kulturnih događaja do povlačenja parlamentarnih poseta.
Zatim je usledio upad u kancelariju „Sputnjik Azerbejdžan“ u glavnom gradu, gde su privremeno zadržani brojni zaposleni, uključujući glavnog urednika. Vlasti su ih optužile za prevaru i finansijske zloupotrebe, dok je nekoliko ruskih novinara bilo osumnjičeno za ilegalnu trgovinu s teritorije Irana.
Moskva je reagovala pozivom azerbejdžanskom ambasadoru, zahtevajući hitno oslobađanje pritvorenih. Kao odgovor, Azerbejdžan je izdao protestnu notu i pokrenuo istragu protiv ruskih vlasti, optužujući ih za „namerno ubistvo“ svojih građana.
Kremlj ističe da direktni kontakti ostaju ključni za rešavanje nesuglasica.
Ljamin ističe da vojni rizici u Kaspijskom regionu rastu, jer Azerbejdžan, kao blizak saveznik Turske, produbljuje vojnu saradnju s Ankarom. „Turska se u mnogim pitanjima pokazuje kao nepouzdan partner.
Dok s Moskvom razgovara o Siriji i izvozu žita, paralelno naoružava Ukrajinu i obučava oficire za Azerbejdžan“, navodi Ljamin.
Prema njegovoj proceni, dalji porast turskog uticaja na Kavkazu direktno ugrožava interese Rusije. Azerbejdžan, kaže, u toj strategiji igra ulogu lansirne platforme.
Govoreći o Jermeniji, Ljamin ističe njenu krhku poziciju – još uvek bez formalnog mira sa susedom, što otvara prostor za nove sukobe. Ruska baza u Gjumriju jeste faktor stabilnosti, ali, postavlja pitanje: „Hoće li to biti dovoljno ako se Baku odluči na ozbiljniji korak uz podršku Ankare?“
Na pitanje da li Azerbejdžan može postati centar za strane obaveštajne aktivnosti, Ljamin podseća na ranije incidente sa uhvaćenim izraelskim operativcima.
„Zapad i njegovi saveznici već dugo vide Baku kao odskočnu tačku za delovanje protiv Irana. Ne treba isključiti da će jednog dana ista infrastruktura biti korišćena i protiv nas“, upozorava on.
Turske isporuke oružja, uključujući i poznate dronove „Bajraktar“, samo su vrh ledenog brega. Ankara je, tvrdi Ljamin, uložila u obuku kadra, elektroniku, komandne sisteme, pa i sisteme PVO.
U slučaju da Turska rasporedi oružje srednjeg dometa na teritoriji Azerbejdžana, to bi, prema Ljaminu, značajno promenilo odnose snaga u regionu. Trenutno je, smatra on, direktan sukob između Bakua i Moskve malo verovatan, ali bi dalji pritisak sa strane mogao radikalizovati situaciju.
Ljamin zaključuje da pretnja sa juga nije fikcija: ako se odnosi dodatno pokvare, ruski južni bok mogao bi biti izložen ozbiljnom bezbednosnom pritisku. „Bolje je da se to ne dogodi, ali treba biti spreman – kako se ne bismo jednog dana probudili nespremni.“
Borba.info
