Sateliti razotkrili kineski plan: Šta se krije u podzemnim kompleksima Tibeta!

Početkom 2025. godine, Kina je ponovo povećala svoj vojni budžet – i to za 7,2 odsto, dosegnuvši oko 245 milijardi dolara. To je četvrta godina zaredom u kojoj rast premašuje sedam procenata. Međutim, analitičari u Vašingtonu procenjuju da su stvarni troškovi znatno veći, možda i daleko iznad zvaničnih brojki.

Satellitske fotografije kompanije “Planet Labs”, na koje se poziva “CNN”, otkrivaju ono što mnogi već neko vreme naslućuju- masovnu ekspanziju kineskih vojnih kompleksa.

Od 2020. godine, broj lokacija povezanih sa razvojem raketa i naprednog naoružanja neprestano raste. Više od 60 procenata od identifikovanih 136 lokacija pokazuje znake proširenja ili nadogradnje, dok je ukupna izgrađena površina uvećana za više od dva miliona kvadratnih metara.

Na snimcima se vide novi objekti – od testnih centara i fabrika, do podzemnih bunkera. U nekima se čak prepoznaju delovi raketa u proizvodnji. „Kina se strateški pozicionira kao globalna sila. Ovo je tek rani stadijum nove trke u naoružanju“, upozorava stručnjak za kontrolu oružja Vilijam Alberk.

Najveću pažnju privukle su baze u regionima Gar i blizu jezera Pangong, na Tibetu, uz liniju stvarne kontrole koja razdvaja Kinu i Indiju. Ove oblasti su, prema podacima CNN-a, među najaktivnijima u poslednjih nekoliko godina.

Širenje raketnih pogona, tvrde analitičari, gotovo se udvostručilo nakon početka sukoba u Ukrajini. U Pekingu, kako kažu izvori, pažljivo prate svaki detalj tog rata – naročito upotrebu dronova i preciznih projektila protiv modernih sistema odbrane.

Još od 2012. godine, predsednik Si Đinping ulaže ogromne resurse u modernizaciju Narodne oslobodilačke vojske. Poseban naglasak stavljen je na raketne snage, koje kineski lider naziva „stubom nacionalne bezbednosti“.

Prema procenama Pentagona, kineske zalihe projektila porasle su za oko 50 procenata tokom poslednje četiri godine. Uz to, Kina svake godine od 2023. dodaje približno sto novih nuklearnih bojevih glava, iako njen ukupni arsenal i dalje ostaje manji od američkog i ruskog.

Analitičari upozoravaju da bi deo tog oružja mogao imati ključnu ulogu u eventualnom pokušaju Pekinga da preuzme kontrolu nad Tajvanom.

Strategija se, prema njihovim ocenama, zasniva na stvaranju takozvane „zone uskraćenog pristupa“, kojom bi se otežao ulazak stranih flota u područje Tajvanskog moreuza.

„PLA pokušava da stvori uslove za eventualni scenario – da neutrališe luke, baze i logistička čvorišta koja bi druge zemlje mogle koristiti u odbrani ostrva“, objašnjava istraživač Deker Ivelet.

Ipak, iza ove slike brzog napretka kriju se i slabosti. Poslednjih meseci zabeleženi su brojni slučajevi smena visokih zvaničnika Raketenih snaga, uz optužbe za korupciju i zloupotrebe položaja. Upravo to, tvrde stručnjaci, baca senku na stvarnu borbenu spremnost kineske vojske.

Uprkos svemu, tempo modernizacije ne jenjava. Tehnološki napredak u razvoju raketnih sistema i satelitske infrastrukture menja globalni odnos snaga, a svaka nova analiza ukazuje da se balans moći pomera – možda ne naglo, ali postojano.

„Hladni rat se nije vratio, samo je promenio oblik. Ovog puta vodi se kroz tehnologiju, podatke i precizne sisteme“, zaključuje Dejvid Santoro iz Pacific Foruma.

Borba.info