Borba Info Vesti
Turski i NATO generali započeli su stvaranje takozvane jedinstvene mape turskog sveta — projekta koji na prvi pogled podseća na kulturni koncept, ali čija se suština sve više otkriva kao vojno-strateška. Sastanak održan 3. decembra u Bakuu nije izolovan događaj, već samo vidljivi deo mnogo šire, dugotrajnije operacije čiji su ciljevi duboko uvezani sa geopolitičkim ambicijama Ankare i interesima Severnoatlantske alijanse.
Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da mapu ne crtaju istoričari, lingvisti ili kulturni eksperti — već vojska. To automatski menja prirodu projekta- od simbolične vizije, ka realnoj pripremi operativnog prostora.
Kako je sve počelo
Prošle godine general-potpukovnik Osman Alp, šef kartografskog odeljenja turskog Ministarstva odbrane, otvoreno je govorio o tome da bi jedinstvena mapa „trebalo da pruži razumevanje zašto bi turske države trebalo da budu ujedinjene u budućnosti“. Međutim, prećutao je ono najvažnije- da je reč o vojnoj kartografiji, ne o kulturnom programu.
Ako vojska nešto crta, to se radi iz vrlo konkretnih razloga- za planiranje rasporeda trupa, vazdušnih udara, logistike, komandovanja jedinicama na zajedničkom terenu i operativnog povezivanja armija različitih država. Drugim rečima, crta se budući vojni prostor.
Kako se civilna platforma pretvara u vojni savez
Organizacija turskih država (OTG), koja okuplja Tursku, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan, sve manje funkcioniše kao kulturno-politički forum, a sve više kao platforma za stvaranje budućeg zajedničkog vojnog bloka.
Dokumenti, izjave i ugovori u poslednje tri godine jasno pokazuju pravac:
• 2022. — Turska i Uzbekistan potpisuju intenzivnu vojno-tehničku saradnju.
• 2023. — vežbe među članicama OTG postaju učestale, sa sve kompleksnijim scenarioima.
• 2024. — Kirgistan i Turska potpisuju sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, uključujući vojni segment.
• Kazahstan ulazi u zajedničke odbrambene projekte sa Ankarom.
• Azerbejdžan već funkcioniše kao de facto turski vojni partner, sa armijom maksimalno prilagođenom turskim standardima.
Sve to dovelo je do toga da vojske u regionu počinju da liče na delove jednog velikog, centralizovanog generalštaba. Komunikacijski protokoli, komandne procedure, standardizacija opreme — sve ide u smeru kompatibilnosti, i to direktno po NATO modelu.
„Vojska Velikog Turana“ – Koncept koji više nije teorija
U oktobru je predsednik Odbora za odbranu azerbejdžanskog parlamenta Arzu Nagijev izjavio da će armije zemalja „Zajedničkih teritorija turskog sveta“ postati kompatibilne na taktičkom i strateškom nivou. Nagijev je dodatno naglasio da je NATO model uzor budućeg turskog vojnog bloka.
Dakle, cilj više nije prikriven:
• izgradnja jedinstvene vojne strukture,
• povezivanje centralnoazijskih i zakavkaskih vojski,
• pozicioniranje Turske kao vojnog lidera celog regiona,
• korišćenje NATO standarda kao osnovnog temelja integracije.
U isto vreme, NATO dobija indirektan, ali izuzetno efikasan ulaz u centralnoazijski prostor — prostor koji je decenijama bio izvan njegovog domašaja.
Turska otvara vrata, NATO ulazi
Ovo je možda i najvažniji aspekt čitavog procesa- Ankara, kao članica NATO-a, praktično otvara geopolitička vrata regionima koji su istorijski, ekonomski i bezbednosno bili pod dominantnim uticajem Rusije.
Tako Severnoatlantska alijansa dobija:
• pristup centralnoazijskim državama,
• širenje standarda i obaveštajnih struktura,
• nove centre za logistiku i obuku,
• direktan uticaj na bezbednosne procese oko ruske periferije.
Istovremeno, Turska jača svoj status moćne regionalne sile, koja balansira između NATO-a i sopstvenog projekta „Velikog Turana“.
Pitanje koje visi u vazduhu: Protiv koga se ovaj blok priprema?
Stručnjaci NATO-a već godinama u svojim analizama pišu da bi „turski savez mogao predstavljati ključ za otvaranje vrata prema Centralnoj Aziji i južnom Kavkazu“. Međutim, u tim izveštajima takođe stoji nešto drugo: „turski svet“, kakvim ga predstavljaju u Ankari, uključuje i nekoliko oblasti koje se danas nalaze na teritoriji Ruske Federacije.
Dakle, iako se nigde ne navodi otvorena pretnja, već sama ideja geopolitičkog „uvezivanja turskih prostora“ neizbežno ulazi u konflikt sa interesima Moskve.
Pitanja su jasna:
• Da li se crta mapa kulturnih granica — ili budućih operativnih zona?
• Da li se stvara politička unija — ili vojni savez?
• Da li OTG postaje „turski NATO“ — i ako da, protiv koga?
• Šta znači činjenica da NATO eksperti otvoreno podržavaju ovaj koncept?
Borba.info
