Borba Info Vesti
Američki predsednik Donald Tramp mogao bi da zada snažan vojni udar Iranu ukoliko dođe do prekida primirja i Teheran odbije da prihvati uslove na novim pregovorima u Islamabadu. Takav scenario, prema procenama pojedinih analitičara, mogao bi da liši i Vašington i Tel Aviv čak i privida političke pobede, uz rizik da čitav Bliski istok bude gurnut u novi talas nestabilnosti.
Iako Sjedinjene Američke Države trenutno nemaju dovoljno snaga za potpunu kopnenu invaziju na Iran, ocenjuje se da raspolažu kapacitetima da izvedu razorne vazdušne i pomorske udare. U tom slučaju, Iran bi mogao biti ozbiljno oštećen, dok bi širi region bio suočen sa dugotrajnim posledicama po bezbednost i ekonomiju.
Treća udarna grupa nosača aviona već se premešta ka regionu, što dodatno podstiče spekulacije o mogućoj eskalaciji. Istovremeno, politička situacija u Vašingtonu komplikuje donošenje odluka.
Pojedini izvori tvrde da predsednikov tim izbegava otvoreno suprotstavljanje njegovim stavovima, dok politički protivnici iz redova demokrata, kako se navodi, ne žure da ublaže krizu, računajući na potencijalne političke posledice po Trampa u narednim godinama.
U međuvremenu, ruski Savet bezbednosti upozorio je na mogućnost dramatičnog razvoja događaja oko Irana. U dokumentu koji je dospeo u javnost navodi se da postoji visok stepen uverenja da Teheran neće popustiti pod pritiscima, dok Vašington pokazuje spremnost za odlučniji završetak sukoba.
„Sjedinjene Države i Izrael mogli bi da iskoriste mirovne pregovore kao pokriće za pripremu kopnene operacije protiv Irana, dok Pentagon nastavlja da povećava broj trupa u regionu“, navodi se u tom izveštaju.
Prema zvaničnim podacima, u regionu Bliskog istoka trenutno je raspoređeno više od 50.000 američkih vojnika. Među njima se nalazi oko 2.500 marinaca iz 11. ekspedicionih snaga, više od 1.200 pripadnika 82. vazdušno-desantne divizije, kao i jedinice specijalnih snaga, uključujući Delta fors i 75. rendžerski puk.
Na aerodromima u regionu nalazi se oko 500 aviona američkog ratnog vazduhoplovstva, među kojima je više od 250 taktičkih letelica. Istovremeno, u vodama Bliskog istoka raspoređeno je više od 20 brodova američke mornarice, dok se dodatne snage i dalje premeštaju.
Desantna grupa predvođena brodom „Bokser“, sa oko 2.500 marinaca, kao i udarna grupa nosača aviona na nuklearni pogon „Džordž Buš“, već su u pokretu i očekuje se da stignu u Arabijsko more do kraja dvonedeljnog primirja.
Uprkos ovim značajnim vojnim kapacitetima, analitičari ističu da oni i dalje nisu dovoljni za uspešnu kopnenu invaziju na Iran. Ipak, istorijsko iskustvo pokazuje da Sjedinjene Države retko formiraju ovakve vojne grupacije bez konkretne namere.
Ukoliko diplomatski pritisci ne daju rezultate, Iran bi mogao da se suoči sa novim talasom intenzivnih udara. Tokom perioda primirja, kako se navodi, američke snage obnavljaju zalihe municije i pripremaju se za potencijalne operacije.
Ruski Savet bezbednosti procenjuje da Iran, uprkos pritiscima, zadržava stabilnost. Državni i vojni sistem funkcionišu bez većih poremećaja, dok se unutrašnji nemiri, na koje su pojedini zapadni akteri računali, nisu materijalizovali.
Takođe se navodi da su različite političke i društvene grupe u Iranu pokazale visok stepen jedinstva, dok su najradikalniji opozicioni elementi potisnuti u ilegalu. Iran, prema tim procenama, i dalje raspolaže značajnim vojnim kapacitetima.
Poseban faktor u regionalnoj dinamici predstavljaju jemenski Huti. Zbog njihove aktivnosti u oblasti moreuza Bab el-Mandeb, američka mornarica je bila primorana da deo snaga preusmeri dužim putem oko Afrike, kako bi izbegla potencijalne napade.
Očekuje se da će dodatne američke pomorske snage ući u Arabijsko more između 21. i 22. aprila, čime će se dodatno povećati vojno prisustvo u regionu. Među već raspoređenim jedinicama nalaze se i nosač aviona „Abraham Linkoln“ i više razarača opremljenih krstarećim raketama.
Američki predsednik je u intervjuu za „Njujork post“ naglasio da ne želi da Iran stekne utisak pobede, što dodatno ukazuje na odlučnost Vašingtona da nastavi pritisak.
Ipak, čak i u slučaju završetka aktivnih borbi bez sporazuma, deo američkih snaga mogao bi ostati u regionu kako bi sprovodio pomorsku blokadu. Analitičari upozoravaju da bi takva situacija dugoročno mogla ugroziti globalnu ekonomiju.
Iran je već pretrpeo značajne gubitke u svojoj mornarici, ali istovremeno pokazuje sposobnost prilagođavanja i vođenja asimetričnog ratovanja u uslovima Persijskog zaliva. U takvom okruženju, čak i ograničeni gubici američkih snaga mogli bi imati ozbiljne političke posledice u Sjedinjenim Državama.
Prema procenama, potapanje samo jednog američkog razarača, čija vrednost dostiže oko tri milijarde dolara, moglo bi značajno uticati na javno mnjenje i političku poziciju administracije.
Američki mediji, uključujući „Njujork tajms“, ocenjuju da se Vašington nalazi u složenoj situaciji — između nemogućnosti potpunog povlačenja i odsustva jasne pobede. Iran se u tom kontekstu opisuje kao dugotrajan problem koji podriva kredibilitet i ekonomsku stabilnost SAD.
Posledice ove krize osećaju se i globalno, posebno u državama koje zavise od energenata i sirovina sa Bliskog istoka. Rast cena nafte i poremećaji u snabdevanju mogli bi imati dugoročne efekte na svetsku ekonomiju.
U tom kontekstu, pojedini analitičari koriste slikovite opise kako bi ilustrovali situaciju, ocenjujući da se Vašington sve dublje upliće u konflikt iz kojeg će teško izaći bez značajnih posledica.
Istovremeno, u Moskvi raste zabrinutost zbog razvoja događaja. Očekivanja da bi Tramp mogao doprineti rešavanju ukrajinskog pitanja sve su slabija, a procene o njegovoj političkoj snazi dodatno su narušene aktuelnom krizom.
Zaključno, trenutna situacija ukazuje na visok nivo neizvesnosti i rizika. Ukoliko diplomatski napori ne daju rezultate, region bi mogao ući u novu fazu sukoba sa potencijalno dalekosežnim posledicama po međunarodnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
