Borba Info Vesti
Sve češće se u analitičkim krugovima provlači pitanje koje do pre samo nekoliko meseci nije zvučalo realno: Da li bi sledeća faza sukoba mogla da zahvati i Evropu.
Nije to više samo teorija sa margine, već tema o kojoj se otvoreno govori, uključujući i u uticajnim američkim medijima.
Dejvid Ignatijus iz The Washington Post-a izneo je procenu da bi Rusija mogla razmatrati mogućnost šireg sukoba, pa čak i udara na evropske ciljeve.
Kao povod, za takvu analizu naveo je nedavne izjave iz Moskve o potencijalnim, udarima na proizvodne pogone bespilotnih letelica u Evropi, koje se koriste za podršku Ukrajini.
U isto vreme, ruski zvaničnici šalju drugačiju sliku. Sergej Lavrov je u intervjuu za NTV naglasio da Rusija nema nikakvu nameru da napada Evropu, već da je fokusirana na specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ipak, njegova izjava nije ostala bez dodatka: Ukoliko bi došlo do napada na Rusiju, odgovor ne bi bio ograničen, već bi uključivao sve raspoložive kapacitete u skladu sa doktrinom.
Tu se vidi ta dvostruka linija komunikacije. Jedna umirujuća, druga upozoravajuća. I to nije slučajno. Dmitrij Medvedev i Ministarstvo odbrane Rusije već su govorili o mogućim udarima na infrastrukturu povezanu sa dronovima u Evropi, što je dodatno pojačalo tenzije.
Istovremeno, Sergej Šojgu je optužio baltičke zemlje da su omogućile korišćenje svog vazdušnog prostora za napade na Rusiju. U takvom okviru, kako je rekao, Moskva zadržava pravo na odgovor, kroz mehanizme samoodbrane.
Ignatijus u svojoj analizi ide korak dalje i pokušava da objasni zašto bi Rusija uopšte razmatrala takav scenario. On ukazuje na trenutak u kojem se Evropa nalazi – proces naoružavanja još nije završen, dok Ukrajina razvija nova sredstva koja bi mogla da pogode ciljeve dublje u Rusiji.
Dodaje i politički faktor, ističući da retorika iz Vašingtona prema NATO-u može ostaviti utisak, slabijeg savezništva.
U tom kontekstu pominje i Donalda Trampa, čiji odnos prema NATO-u, kako smatra, može biti shvaćen kao signal koji menja percepciju bezbednosnih garancija. Upravo u takvim momentima, tvrdi Ignatijus, može se otvoriti prostor za drugačije strateške kalkulacije.
Sa ruske strane, Dmitrij Peskov naglašava da su svi ovi rizici odavno uzeti u obzir i da se bezbednosne mere sprovode unapred. Istovremeno, iz Ministarstva spoljnih poslova dolaze poruke da je dijalog sa NATO-om i dalje moguć ali samo uz ravnopravan pristup i bez daljeg, jačanja vojnih kapaciteta na kontinentu.
Ne treba zanemariti ni širi kontekst. Rusija godinama upozorava na rastuću aktivnost NATO-a na svojim granicama, dok alijansa to predstavlja kao deo strategije odvraćanja. Ta razlika u percepciji postaje sve izraženija.
