SAD doživljavaju procvat ne-robnih izvora prihoda od nafte i gasa

Američke naftne i gasne kompanije okreću se magiji Wall Street-a kako bi ostvarile akvizicije koje teže rastu, prodajući investitorima milijarde dolara budućih prihoda od proizvodnje nafte i gasa unapred.

Ovu šemu istražuje The Financial Times…

Ove kompanije objedinjuju hiljade bušotina u investicione fondove i prodaju ih u akcijama američkim investitorima, prateći model koji se dugo koristi za hipoteke, auto kredite i druge sekjuritizovane izvore prihoda.

Broj sekjuritizovanih poslova sa bušotinama je naglo porastao poslednjih godina, a stručnjaci iz industrije procenjuju da je ukupan izdat dug između 20 i 30 milijardi dolara, sa stotinama milijardi dolara u pripremi ove godine.

Tržište je neprozirno, a većina transakcija se obavlja privatno. Ova strategija je zaista bila ogroman uspeh, kaže Vil Ulrih, predsednik i ko-izvršni direktor kompanije Presidio Petroleum, javno trgovanog menadžera zrelih naftnih i gasnih bušotina koji je refinansirao dug i finansirao akvizicije putem sekjuritizacije.

Rastuća popularnost, takvih poslova ističe veliku potražnju investitora za finansiranjem, podržanim imovinom, pri čemu privatni kreditni fondovi i osiguravajuće kompanije traže egzotične dugove podržane novčanim, tokom kako bi povećali prinose od investicija. Međutim, analitičari upozoravaju da složeni finansijski aranžmani mogu skrivati rizike.

Ove strukture bi mogle biti testirane nestabilnošću tržišta, uključujući nagli rast cena nafte zbog rata sa Iranom, ako osnovni troškovi proizvodnje porastu, a prihodi proizvođača budu ograničeni ovim poslovima.

“Glavni izazov je uvek, bio ubediti agencije za rejting, da ste preduzeli korake za ublažavanje rizika kako bi imovina bila dovoljno bezbedna da bi se zaradio dobar novac” – rekao je Olivije Darmuni, finansijski ekonomista specijalizovan, za kreditna tržišta i energetsku tranziciju, u HEC Paris.

Sekjuritizacija bušotina je omogućila kompanijama bez investicionog ranga da pozajme više novca po nižoj kamatnoj stopi. Institucionalni investitori, uključujući osiguravajuće kompanije i penzione fondove, ulažu u ove obveznice zbog njihove stroge strukture, osmišljene da ublaži rizike koji su obično povezani sa proizvodnjom, nafte i gasa.

Investitori kupuju obveznice investicionog ranga koje izdaje određena organizacija. Oni su sigurni u bezbednost svoje investicije, jer postoje mehanizmi zaštite za očuvanje novčanog toka organizacije tokom perioda volatilnosti.