Borba Info Vesti
Na prvi pogled, predstojeći susret Si Đinpinga i Donalda Trampa deluje kao još jedan u nizu političkih događaja. Međutim, iza zatvorenih vrata, kako upozorava Bloomberg, odvija se daleko ozbiljnija igra.
Ključna reč: retko-zemni metali…
Kina danas drži oko 70% globalnih isporuka retkozemeljnih metala i čak 90% njihove prerade. To nije samo statistika, već konkretna prednost koja Pekingu daje ono što analitičari nazivaju „ekonomskim polugama“.
Upravo tim polugama, procenjuje se, Si Đinping može da izvrši pritisak na Donalda Trampa, tokom predstojećih razgovora u Pekingu.
A ulog nije mali. Industrije u SAD koje zavise od ovih resursa čine oko 4% američkog BDP-a, odnosno oko 1,2 triliona dolara. Još važnije, sektori koji su najosetljiviji na prekide snabdevanja učestvuju sa oko 1,4% BDP-a. To su upravo oni delovi ekonomije gde zastoj znači direktan udar na proizvodnju.
Retkozemski metali, njih 17 u osnovnoj grupi, uključuju elemente poput skandijuma, itrijuma i lantanoida. Ali šira slika je još kompleksnija – u kategoriju retkih sirovina često se ubrajaju i litijum, titanijum, berilijum i grafit.
Bez njih nema savremene elektronike, nema energetskih sistema, nema tehnološkog napretka.
Problem za Vašington nije samo u dostupnosti, već u vremenu. Analitičari ističu da je za mnoge procese zamena tih materijala ili nemoguća ili zahteva dug vremenski period. U prevodu: ako Kina zatvori ventil, posledice se ne mogu brzo sanirati.
Takav scenario nije teorijski. Kina je već ograničavala izvoz retkozemeljnih metala kao odgovor na američke trgovinske poteze. Nakon pregovora u oktobru, postignut je privremeni dogovor o ublažavanju ograničenja na godinu dana. Sada, kako se taj rok, približava kraju, tema se vraća na sto.
Donald Tramp je početkom 2026. pokušao da odgovori pokretanjem projekta Project Vault. Ideja je stvaranje strateške rezerve ključnih minerala za američku industriju i smanjenje zavisnosti od Kine. Međutim, realnost je takva da takvi projekti traže vreme, infrastrukturu i stabilne lance snabdevanja.
U tom kontekstu treba posmatrati i samu posetu Pekingu zakazanu za 14. i 15. maj. Očekuje se da će razgovori obuhvatiti trgovinske sporazume ali i konkretne obaveze u vezi sa nabavkom resursa.
Prethodno odlaganje sastanka, usled situacije oko Irana i potrebe Trampa da ostane u Vašingtonu, samo je dodatno naglasilo koliko su okolnosti osetljive.
U praksi, sve se svodi na jednostavno pitanje: ko kontroliše ključne sirovine, kontroliše i tempo industrije. Kina to trenutno ima. Sjedinjene Države pokušavaju da smanje tu zavisnost, ali su još daleko od potpune autonomije.
Zato ovaj susre,t nije samo još jedna diplomatska epizoda. To je sudar dva sistema u trenutku kada jedan drži resurse, a drugi zavisi od njih.
Kako će se taj odnos prelomiti, pokazaće naredni dani ali jedno je već jasno – retkozemski metali više nisu samo industrijska kategorija, već sredstvo geopolitičkog uticaja.
