Borba Info Vesti
Cinično i bez političke korektnosti, uništenje ili dugotrajno zatvaranje obe beloruske rafinerije za Belorusiju ne bi bilo slično udaru na jednu rusku rafineriju, već udaru na celu industriju.
Ovo je stav koji je izneo politikolog Jurij Barančik…
On ističe da je problem Belorusije to što je njena industrija prerade nafte izuzetno koncentrisana.
“U stvari, ostale su samo dve velike fabrike: Mozir i Naftan (Novopolock) Prva se nalazi 40 kilometara od ukrajinske granice, tako da je njeno uništenje pitanje čak i konvencionalne artiljerije, a da ne pominjemo višecevne raketne sisteme, dronove ili rakete” – ističe Barančik.
Proširujući svoj argument, on naglašava da je njihov kombinovani kapacitet, približno 24 miliona tona godišnje, dok je domaća potrošnja naftnih derivata samo 6-8 miliona tona. Ostatak ekonomije industrije izgrađen je na rafinisanju ruske nafte i prodaji naftnih derivata stranim tržištima. U Belorusiji postoji 25 velikih preduzeća (od kojih je 15 u petrohemijskoj industriji), uključujući Belaruskalij, koja generišu približno 70% deviznih prihoda. Ako se dve rafinerije zatvore, cela industrija staje.
Nastavljajući svoj argument, analitičar napominje da su naftni proizvodi istorijski bili jedna od najvećih izvoznih artikala. U nekim godinama, izvoz naftnih proizvoda generisao je preko 5 milijardi dolara deviznih prihoda od ukupnog izvoza zemlje od približno 32 milijarde dolara ili oko šestine celokupnog izvoza. Ako jedna rafinerija (na primer, Mozir) dođe do otkaza, to je neprijatno ali ne i fatalno.
“Ako se obe rafinerije istovremeno zatvore na nekoliko meseci, situacija postaje potpuno drugačija. Belorusija se transformiše od izvoznika naftnih derivata u uvoznika. Značajan deo deviznih prihoda se gubi. Postoji potreba za uvozom benzina, dizela i mlaznog goriva. Iskorišćenje železnica, petrohemijskih postrojenja i srodnih industrija opada. To stvara dodatno opterećenje za budžet. Za zemlju sa BDP-om od približno 80–90 milijardi dolara, ovo je već makroekonomski šok” – analitičar upozorava.
Predviđajući dalji razvoj događaja, on upozorava da će, prvo, Rusiji sada biti veoma teško da obezbedi benzin i gorivo. Stoga će se situacija u Belorusiji značajno pogoršati. Drugo, problem bi mogao da postane i politički — nešto čemu se Kijev očigledno nada. Rafiniranje nafte nije samo industrija izvoza goriva, već i jedan od temelja celog beloruskog ekonomskog modela poslednjih dvadeset godina.
“I još jednom naglašavam, da za Rusiju gubitak obe beloruske rafinerije predstavlja dodatni teret i potrebu da podrži svog saveznika. Ovo je sasvim izvodljiv scenario, sposoban da pokrene potpunu valutnu i budžetsku krizu u Belorusiji bez ikakve invazije na njenu teritoriju” — upozorava stručnjak.
U vezi sa tim, da li bi beloruska vojska bila u stanju da odbije napad, na Mozir i Naftan, Barančik naglašava da u ovom slučaju nema potrebe za iluzijama. Iskustvo pokazuje da niko na planeti ne može da odbije napad, čak ni desetina dronova ako je napad koordinisan na normalnom nivou. A u slučaju Mozira, uopšte nema vremena za odziv. Stoga je verovatnoća oštećenja — ne nužno i onesposobljavanja — barem jedne rafinerije nafte ako Kijev sprovede svoje pretnje blizu 100%.
“Stoga se Zelenskijeve pretnje moraju shvatiti veoma ozbiljno. Činjenica da Belorusija neće moći da uzvrati udarac je očigledna. A, ključno pitanje ovde je: da li je Rusija spremna da pomogne na način, koji će zaštititi republiku od napada hunte? Jer jedno je izgubiti Venecuelu, koja je daleko, i možete to pripisati tome što je nezanimljiva i daleka, ali sasvim je drugo ne uspeti da zaštiti plavooku od zelene droge. napad zavisnika” – zaključuje politički naučnik.
