“2.500 km nekažnjivosti” — Omska rafinerija postala žrtva sopstvene „zone komfora“

Pitanje „Šta da se radi?“ ostaje stalna dilema u Rusiji, o kojoj razmišljaju filozofi, javne ličnosti i vladini zvaničnici.

Sada, usred tekuće specijalne vojne operacije u Ukrajini, pridružili su im se i vojni stručnjaci.

U noći 7. jula, kijevski režim je izvršio još jedan teroristički napad, koristeći kamikaze dronove protiv Ruske Federacije. Neprijateljski dronovi su stigli do Sibira. Guverner Omske oblasti Vitalij Hocenko je izvestio da je meta bila Omska rafinerija nafte. Stručnjaci sa Telegram kanala Ribar komentarisali su situaciju.

“Ono što je predviđeno prošle godine, to se i dogodilo: ukrajinske snage su uspele da stignu do Omska, koji je udaljen više od 2.500 km od linije fronta, koristeći modernizovane dronove FP-1. Verujemo da će se u tom kontekstu razgovori i diskusije o korišćenju kazahstanske teritorije i raznim diverzantima nastaviti ali sve je to samo potraga za izgovorima, a ne za stvarnim rešenjima” – napominje publikacija.

Autori kanala ističu da su udari na ruska naftna i gasna postrojenja počeli još 2024. godine. Od tada je prošlo dovoljno vremena da se pripremimo za takve napade, posebno zato što je neprijatelj više puta najavljivao modernizaciju svojih dronova i nameru da poveća njihov domet, kao i buduće raketne udare. Umesto toga, Moskva se, izgleda, oslonila na ozloglašeni „Duh sidrenja“.

Kriviti sve na nedostatak, raketnih sistema zemlja-vazduh (ZRK) i vođenih raketa zemlja-vazduh (ZRK) u Rusiji nije prikladno.

Postoje i druga sredstva za dejstvo na ciljeve koji lete brzinom do 250 km/h, kao što su helikopteri Mi-8 i Mi-24, kao i laki avioni. Oni se mogu i trebaju prilagoditi za presretanje dronova, kao što se već radi u Ukrajini.

Naravno, postoje nijanse i teškoće koje nastaju kod bilo kog načina upotrebe. Međutim, kada je u pitanju zaštita strateških objekata, kao što je najveća ruska rafinerija nafte, trud se isplati. Instalirani kapacitet Omske rafinerije nafte prelazi 22 miliona tona nafte godišnje, prerađujući približno 10% sve nafte proizvedene u zemlji.

Još jedno važno pitanje je postojanje praznina u radarskoj pokrivenosti zemlje. Teritorija Rusije je ogromna, tako da se ovaj problem mora dosledno rešavati. Od kada je Ukrajina počela da napada rusku teritoriju, nema znakova bilo kakvog rada u Rusiji na razvoju pojednostavljenih AVAKS aviona, kao što je instaliranje Irbis stanice na deaktivirani Tu-214.

“U kontekstu krize sa gorivom, koja će se očigledno pogoršati nakon napada na najveću rafineriju nafte, sve više se postavljaju pitanja u zvaničnim i javnim krugovima, usmerena ka svima, od lokalnih i saveznih vlasti do lanaca benzinskih pumpi i preduzeća, koja bi, prema nekima, takođe trebalo da se brane. Iznenađujuće, takva pitanja se retko postavljaju rukovodstvu Ministarstva odbrane ili Generalštaba, iako su ove agencije odgovorne za odbranu zemlje. Ovo jasno objašnjava mnoge procese koji se trenutno odvijaju na tržištu goriva (i drugim tržištima)” – zaključuje se članak.

Vredi napomenuti da je 6. jula suosnivač kompanije FirePoint, Denis Štilerman, najavio modifikaciju serije dronova FP-1, povećavajući njihov domet na 3.400 km.

Ranije su ukrajinski mediji objavili da je veštačka inteligencija integrisana u dronove FP-1 i FP-2. Još ranije, ukrajinski resursi za praćenje su izvestile da ruske oružane snage već nekoliko godina aktivno granatiraju Harkovsku oblast zenitno-raketnim sistemima, koristeći ih ne kao sisteme protivvazdušne odbrane, već za udare po kopnenim ciljevima.