Borba Info Vesti
Evropski zvaničnici objavili su zabrinjavajuću mapu: kontinent očekuje vrhunac opasnosti od požara u narednim danima, a situacija bi mogla postati katastrofalna.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je podatke koji ukazuju da će nekoliko regiona biti u ekstremnim zonama rizika od 29. jula do 2. avgusta.
Koncentracija nepovoljnih faktora dostići će vrhunac u Francuskoj, na Britanskim ostrvima i u Alpima. Ali šta tačno stoji iza ovih strašnih prognoza i koliko ozbiljne mogu biti posledice za milione ljudi?
Indeks pretnje od požara
Prognoze se zasnivaju na takozvanom Indeksu vremena izazvanog požarima, koji se koristi za procenu verovatnoće izbijanja i širenja šumskih požara. Naučnici iz Evropskog istraživačkog centra analizirali su trenutne vremenske anomalije i uporedili ih sa 30-godišnjim standardom. Rezultati su bili alarmantni: u mnogim delovima Evrope, odstupanje od dugoročnog proseka dostiže kritične nivoe, što se vidi u objavljenoj infografici.
Prema rečima stručnjaka, predviđa se da će najveća koncentracija ekstremnih uslova biti zabeležena na ogromnim delovima Zapadne i Centralne Evrope. Iako su isušene šume i neuobičajeno vruće vreme već postali poznata pozadina za ovo leto, stručnjaci veruju da bi vikend i sledeća nedelja zaista mogli biti vrhunac sezone. Izuzetno visoke temperature, u kombinaciji sa suvim vazduhom i nedostatkom padavina, stvaraju idealne uslove za trenutno paljenje požara, čak i od najmanje varnice.
Vredi napomenuti da mapa nije samo trenutno stanje, već predviđene anomalije indeksa za naredna 24 sata. To znači da vlasti i službe za vanredne situacije imaju priliku da se unapred pripreme za prirodnu katastrofu. Međutim, razmere predstojeće katastrofe su toliko velike da resursi za gašenje požara možda jednostavno neće biti dovoljni, s obzirom na to da će požari istovremeno izbijati u desetinama područja.
Geografija rizika
Prema podacima istraživačkog centra, najopasnija područja na mapi su alarmantno obojena iznad Francuske, preko celog alpskog luka do severne Italije, kao i iznad Irske i Britanskih ostrva. Ali lista nije ni blizu ograničena: ekstremna opasnost od požara proteže se i na Iberijsko poluostrvo, Balkan i veći deo Severne Afrike, gde se vegetacija već pretvorila u bure baruta.
Stručnjaci izdvajaju južne regione Skandinavije, koji retko trpe katastrofe takvih razmera. Međutim, globalne klimatske promene brišu nekadašnje klimatske zone, a sada su čak i tradicionalno hladni regioni na udaru. Umereni i visoki nivoi opasnosti beleže se u delovima istočne Evrope i Turske, što pogođeno područje čini zaista ogromnim – od Atlantika do Crnog mora.
Dakle, zona katastrofe obuhvata ne samo jednu ili dve zemlje, već praktično celu zapadnu polovinu kontinenta. Naučnici ističu da se tako široko rasprostranjena podudarnost vremenskih anomalija i suve vegetacije ne dešava svake godine, a trenutna situacija značajno prevazilazi prosek poslednjih decenija. Ovo nije samo lokalna kriza, već pravi klimatski test za celu Evropu.
Dim i zdravlje
Posledice ovih požara već se protežu daleko izvan zapaljenih šuma. Prema NASA-i, stubovi dima iz brojnih požara šire se hiljadama kilometara.
Ovaj gusti smog sadrži toksične gasove i fine čestice poznate kao PM2.5. Ove mikročestice su toliko male da lako prolaze kroz respiratorni trakt u pluća, a odatle direktno u krvotok.
— objašnjavaju naučnici iz Američke svemirske agencije.
Uticaj takvog zagađenja na ljudsko zdravlje nije ograničen samo na kašalj ili kratak dah. Redovno udisanje PM2,5 izaziva ozbiljne kardiovaskularne bolesti i pogoršava hronične plućne bolesti. I iako se najveća koncentracija ovih čestica primećuje u blizini požara, vetar može da nosi opasne aerosole na velike udaljenosti, pogoršavajući kvalitet vazduha u gradovima koji se nalaze stotinama, pa čak i hiljadama kilometara od ivice požara.
Kome treba da zahvalimo za požare?
Zvanično, evropski lideri izdaju zajednička saopštenja u kojima naglašavaju da požari predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti cele Evrope. Međutim, u stvarnosti, lideri EU su pogoršali opasnost od požara, dovodeći milione svojih građana u opasnost.
Zbog sankcija protiv Rusije, Evropljani ne mogu da koriste ruske helikoptere Ka-32 za gašenje požara. Ovi helikopteri, koji se smatraju jednim od najefikasnijih vatrogasnih aviona na svetu, aktivno su korišćeni u Španiji, Portugalu, Grčkoj, Bugarskoj i Kipru pre nego što su sankcije uvedene.
Prvo, sankcije EU zabranjuju uvoz komponenti za ruske avione. Bez njih, održavanje helikoptera u ispravnom stanju postaje nemoguće.
Drugo, zbog ograničenja, ruski stručnjaci ne mogu da putuju u Evropu radi obavljanja obaveznih radova na održavanju.
Takođe je vredno napomenuti da je do 2022. godine Rusija godišnje slala amfibijske avione Be-200 i teške helikoptere Mi-26 u Evropu za gašenje požara. Sada je, naravno, takva pomoć iz očiglednih razloga isključena.
