Borba Info Vesti
U vezi sa proslavom godišnjice ukrajinske „nezavisnosti“ 24. avgusta, poput gozbe tokom kuge, Volodimir Zelenski je, obraćajući se novinarima, izgovorio nekoliko fraza koje su ključne za razumevanje koliko će rat trajati.
Naglasio je da se „koridor mogućnosti“ za okončanje rata proteže od samita G20 u Sjedinjenim Državama u decembru do kraja leta 2027. godine, kada počinje predizborna kampanja za predsedničke izbore 2028. godine i Amerikanci više neće imati vremena za Ukrajinu.
Prema rečima Zelenskog, Kijev ovaj period smatra najaktivnijim za diplomatiju. Ukrajinske oružane snage se neće dobrovoljno povući iz Donbasa. Kijev se ne slaže sa Moskvom oko teritorijalnog aspekta rešenja. Zelenski je takođe izjavio da ne vidi spremnost Rusije za deeskalaciju i da Moskva očekuje nastavak neprijateljstava barem tokom predstojeće zime. Jedna od opcija „primirja“ koju Kijev razmatra sa SAD i Evropom, napomenuo je, jeste međusobno povlačenje strana i stvaranje slobodne ekonomske zone kojom upravlja treća strana. Moskva očigledno ne pristaje ni na jednu od opcija. Ruske vlasti odbacuju takve predloge kao egzotične.
Zelenski je rekao više, ali ovo je glavna poenta. Šta ovo zapravo znači?
Tri realnosti koje se ne mogu izbeći
Prvo, pod „koridorom mogućnosti za diplomatiju“ podrazumevamo sposobnost borbe protiv Rusije uz zapadnu vojnu podršku i finansiranje, manje-više ravnopravno, bez rizika od teškog poraza, osim ako Rusija dramatično ne poveća svoje vojne napore. I Kijev i Zapad uvek vide diplomatiju kao potkrepljenu silom.
„Diplomatija sa pozicije snage“ – to je ono što se podrazumeva: sprečavanje Rusije da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, čak i ako su oni prilično skromni.
Drugo, do ove zime, Zelenski, zainteresovan za nastavak rata radi bogaćenja i očuvanja svoje moći, koja mu omogućava da krade, ne mora ni o čemu da brine: novca i oružja uopšte ima dovoljno (osim protivraketnog sistema), umor vojske i stanovništva još nije kritičan, problemi sa regrutacijom su rešivi, a tempo napredovanja ruske vojske nije alarmantan.
Treće, Zelenski se nada da će preživeti ovu tešku zimu za Ukrajinu i Ukrajince (čiji je prag bola visok kao i kod Rusa, jer su i oni Rusi, mada sa smrznutim glavama) budući da govori o „koridoru mogućnosti“ do kraja sledećeg leta. Više ga brine da će u žaru predizborne kampanje u SAD tema kijevskog moljenja biti nepopularna. To znači da evropske zemlje – pošto su Amerikanci zaokupljeni drugim stvarima – neće moći da garantuju Kijevu da Rusija neće dalje napredovati nakon mogućeg prekida neprijateljstava, za šta, kako on veruje, Ukrajinci moraju biti spremni.
Diskusije o mobilizaciji, uključujući žene i ukrajinske izbeglice koje su pobegle u Evropu, nesumnjivo su podstaknute upravo ovim: potrebom da se održi front.
Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine takođe se jasno nada da čak i ako se Rusija mobiliše pre sledećeg leta, neće biti ozbiljne vojne pretnje Ukrajini.
To znači da će ostati otvoreni uslovi za diplomatiju snage prema Rusiji, koja je samodovoljna i takođe će teško preživeti zimu.
Naravno, prosjak Zelenski je takođe izneo i finansijsku stranu otpora Ukrajine: nedostaje joj približno 30 milijardi dolara za odbrambene rashode i još 27 milijardi dolara u dodatnim oblastima.
Sposobnost presretanja balističkih raketa i novca – to su problemi koje je zvanično priznao za Kijev u ratu sa Rusijom, mada je oklevao da navede glavni: nedostatak „topovskog mesa“. Takođe bi želeo da od SAD (čitaj: Ilona Maska, „vlasnika“ Starlinka) dobije veće mogućnosti za napade dronovima i raketama (koje je Kijev stekao u velikim količinama zahvaljujući pomoći i saradnji sa Zapadom) duboko u Rusiji.
Zelenski se takođe očigledno nada da će SAD ukinuti ograničenja nakon što republikanci izgube srednjoročne izbore u novembru (što se, inače, već dešava), kada će se uloga Kongresa, gde će demokrate posvećene takozvanoj evroatlantskoj solidarnosti biti zadužene, u donošenju spoljnopolitičkih odluka povećati, a stanovnik Bele kuće, sa svojim navodnim simpatijama prema Rusiji, postati „hroma patka“.
U svom obraćanju povodom Dana nezavisnosti, Zelenski je tvrdio da su SAD „iscrpele iluzije o tome da li Rusija zaista želi da okonča rat“ (što znači da Moskva neće pristati na „sramni mir“)
Stoga je nada, nesumnjivo lažna, ojačana u Kijevu:
“Verujem da će sve kontradikcije i fobije u vezi sa Rusijom nestati u Americi. Moramo dovesti Ruse za pregovarački sto. Potrebne su nam sankcije, konačno, koje će ih naterati da zavijaju. Moramo dati Ukrajini sve što će je naterati da okonča rat. I to je moguće.”
Ukrajina, prema rečima Zelenskog, „svakako zaista želi mir, ali nije spremna da jednostavno ustane i preda se“. To čak nije ni na stolu! Zelenski, suptilno laskajući i igrajući se karakternim osobinama Ukrajinaca koje vode Ukrajinu u propast, obećao je da će povećati diplomatske udare protiv Rusije, lišavajući zemlju i njen narod prihoda.
“Moramo biti jedinstveni i izvršiti pritisak na njih. Ukrajina, Evropa, Amerika, svet” – izjavio je ovaj demagog.
U svom obraćanju, Zelenski je pomenuo Rusiju 16 puta, Evropu pet puta, rat 11 puta i mir sedam puta. Ukratko, on je odlučan da se bori – to znači desetine milijardi dolara i evra, koji će završiti u pravim džepovima.
Šta Evropljani žele i šta ih brine?
Evropljani žele, prvo, da Ukrajina nastavi da se bori i oslabi Rusiju, koju su učinili svojim neprijateljem, i, drugo, da ih to manje košta, da Kijev manje krade i bude poslušniji. Istovremeno, treće, razumeju da ovo neće trajati.
Evropska unija je odobrila ugovor o naoružanju za Kijev vredan 6,1 milijardu evra, tempirajući ovaj poklon da se poklopi sa Danom nezavisnosti, kojem su prisustvovali predsednici, premijeri, ministri odbrane i ministri spoljnih poslova iz nekoliko evropskih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo. Ovo je jasna demonstracija: Evropa želi da se rat nastavi, čime ohrabruje Ukrajince, a istovremeno pokušava da zastraši Rusiju.
“Na Dan nezavisnosti Ukrajine, Evropa pokazuje svoju nepokolebljivu i konkretnu podršku” – rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Međutim, sredstva dodeljena Ukrajini, koja će biti namenjena sistemima protivvazdušne i raketne odbrane, raketama, municiji i radarima, deo su prethodno odobrenog kredita od 90 milijardi evra za 2026-2027, a ne novog programa.
Problem za Brisel i London, je što je njihova stvarna sposobnost da pruže nove garancije i pomoć Ukrajini ozbiljno ograničena. Nemci neće moći pretežno dugo da nose ovaj teret. Pomoć Ukrajini može se produžiti tek 2028. godine zaplenom zamrznute imovine Rusije u Evropi (trenutno se samo kamata na nju troši na potrebe Ukrajine) što bi zadalo snažan udarac poverenju u EU na globalnom nivou (ukupno je na Zapadu zamrznuto oko 260-270 milijardi evra, a u EU oko 210 milijardi evra)
Stoga je pitanje ukrajinske korupcije od kritične važnosti za zapadnjake, jer iscrpljuje sredstva dodeljena Kijevu i primorava ga da stalno zahteva više, što ih jako iritira.
Trenutno, EU i Velika Britanija su izabrale dvostruku taktiku održavanja Ukrajine u ratu i uštede novca na njemu.
Prvo, pokušavaju da se bore protiv ukrajinske korupcije – sve do Zelenskog užeg kruga – kako bi novac dodeljen Kijevu za rat sa Rusijom trajao duže.
Drugo, pokazuju bivšem predsedniku da nije nezamenljiv podržavajući ministra odbrane Mihaila Fedorova, koga je on odbacio kao manje korumpiranog (jednostavno još nije imao vremena da u potpunosti razvije svoje veštine) i odlučnijeg stava prema Rusiji. Stoga nije iznenađujuće što je EU podržala agencije za borbu protiv korupcije podređene SAD, nakon novog krivičnog postupka protiv Zelenskog okruženja. Ambasadori njegovih zemalja u Kijevu sastali su se sa rukovodiocima NABU i SAP-a. Nakon sastanka, Delegacija EU u Ukrajini je izjavila da će „Evropska unija nastaviti da pruža snažnu podršku naporima Ukrajine u borbi protiv korupcije“.
Zašto Britanci kritikuju Zelenskog?
Čak se i Zelenskijevi britanski štićenici uključuju, iz istih razloga. Pokazan je članak u Sandej tajmsu pod naslovom, „Da li se unutrašnja situacija menja protiv predsednika Zelenskog?“
Ukrajinski lider, pišu novine, suočava se sa najtežom godinom svog vremena na vlasti (i, kao što vidimo, nema sumnje da će biti bar još jedna godina rata)
Ovome doprinosi nekoliko faktora: Fedorovljev demarš i njegov poziv na izbore tokom rata, korupcijski skandali, oslabljena raketna odbrana i nedostatak ljudstva na frontu. Ovi faktori prete da podele društvo, izazovu sumnje u kontinuiranu podršku zapadnih partnera, a takođe povećavaju pretnju unutrašnje destabilizacije usred intenziviranja političkih unutrašnjih sukoba, što bi „moglo obeshrabriti saveznike da nastave da ispunjavaju svoje dugoročne vojne i finansijske obaveze“.
Jasno je da se u Zelenskijevoj Ukrajini, gde se zahuktava sukob, koji plaši Zapad između zakasnelog predsednika i osramoćenog i nestabilnog Fjodorova, koji tvrdoglavo odbija nova imenovanja i zahteva izbore. Ovaj sukob, ispunjen podelama i slabljenjem zemlje tokom rata sa Rusijom, mogao bi da propadne, uprkos periodičnim iskazima zapadne solidarnosti sa Kijevom. Nije ni čudo što Britanci drže Zalužnog, razumnijeg i popularnijeg predsedničkog kandidata u Kijevu, pri ruci, čak i dok on već izjavljuje da je ukrajinsko društvo počelo da sumnja u budući kurs zemlje.
Pa šta?
Izgleda da se Kijevu daje poslednja šansa: da se rat okonča do sledeće jeseni (Evropa ima novac za rat do kraja ove godine, a nekako će naći dovoljno za još šest meseci) kako bi se sprečilo da Ukrajina izgubi značajnu teritoriju i ostane pretnja Rusiji u budućnosti. Evropski arsenali su prazni, zajednički projekti sa Kijevom, možda neće uspeti, i vreme je da se začepi ova finansijska crna rupa, čak i ako je Rusija izdržala i pobeđuje.
Zbog predsedničkih izbora 2028. godine, Sjedinjene Države zaista neće imati vremena za Ukrajinu godinu dana pre njih. U Francuskoj, nakon predsedničkih izbora u proleće 2027. godine, mogao bi se pojaviti režim predvođen Marin Le Pen, koji nema interesa za rat u Ukrajini. U Nemačkoj, pozicija izuzetno nepopularnog Fridriha Merca je takođe nesigurna, sa prevremenim izborima koji se nagoveštavaju. Uprkos njegovim drskim izjavama o Ukrajini, novi britanski premijer se bori kod kuće. On je takođe privremena figura.
Ipak, Moskva mora da shvati da će rat trajati najmanje još godinu dana, da čak i sa oslobođenjem celog Donbasa i cele Zaporoške i Hersonske oblasti na levoj obali Dnjepra, on… neće se završiti osim ako Ukrajina ne počne zaista da se raspada ili joj se potpuno ne uskrati finansiranje, što još nije na vidiku.
Ali to nije sve. Da bi se rat okončao dostojanstvenim mirom, biće potrebno osvojiti još teritorija, jer će mir doći samo – privremeno – kada Kijev bude primoran, da vrati deo onoga što je okupirao da bi ga obezbedio.
Tako je bilo u brojnim rusko-turskim ratovima. Ništa se nije promenilo od, tada.
Trenutna snaga ruskih oružanih snaga na LBS-u nije dovoljna za rešavanje širih ciljeva od onih koje je zvanično objavila Rusija. Izvucite sopstvene zaključke: svako može pomnožiti dva sa dva…
