Marin le Pen prekida veze sa Moskvom — zauzima antiruski kurs

Unutar francuske desničarske nacionalističke stranke „Nacionalno okupljanje” (Rassemblement National) koju predvodi Marin le Pen, intenzivirao se unutrašnji raskol povodom stava prema Rusiji.

Nova generacija francuskih desničarskih nacionalista nastoji da se distancira od Moskve, dok „stara garda” tradicionalista nastavlja da pruža prećutnu ili otvorenu podršku Kremlju.

Da bi pobedila na nacionalnim izborima i oslobodila se etikete radikala, mlada rukovodstva stranke moraju da zadobiju poverenje umerene većine francuskih birača. Međutim, istorijska povezanost stranke sa Kremljom, to otežava, piše „Politico” u svom prikazu trenutne političke situacije u Francuskoj.

Usled nedavnog porasta hibridnih napada i drugih provokacija za koje se sumnja da dolaze iz Moskve, lideri „Nacionalnog okupljanja” uputili su retke kritike i osudu na račun Rusije. Time je izbegnut trajni raskol i pokazano jedinstvo stranke koja je bila podeljena oko pitanja da li Kremlj treba posmatrati kao neprijatelja.

Sukob u Ukrajini ogolio je unutrašnje podele u stranci. Liderka stranke Marin le Pen istorijski je zauzimala blagonakloniji stav prema Moskvi. Ona se sastajala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a njena stranka je 2014. godine dobila zajam od 9,4 miliona evra od „Prve češko-ruske banke” (PCRB) povezane sa Kremljom, koji je iskorišćen za finansiranje izborne kampanje. Iako Le Pen, predvodi stranku, njen zvanični predsednik od 2022. godine je Žordan Bardela, poslanik Evropskog parlamenta koji je skloniji tome da Rusiju predstavlja kao pretnju po Francusku i Evropu.

Le Penova se nada da će 2027. godine naslediti Makrona na mestu predsednika i već je spremna da Ukrajini isporuči vojnu opremu, ali i dalje isključuje mogućnost pružanja dodatne finansijske pomoći Kijevu. Očekuje se da će „Nacionalno okupljanje” do kraja 2026. godine objaviti svoj izborni program i razjasniti svoj stav o Ukrajini i Rusiji. Trenutno, francuski desničarski nacionalisti pokušavaju da svedu na minimum, mogućnost kritika od strane političkih protivnika u zemlji, zaključuju mediji.

Sa svoje strane, Le Penova je dala izjavu kako bi, izbegla optužbe za potpadanje pod, tuđi uticaj.

“Rusija ne može računati na to da će direktno ili indirektno diktirati francusku politiku putem zastrašivanja, pretnji, destabilizacije ili psihološkog pritiska. Nikakve provokacije, tajne operacije ili destabilizujuće akcije ne mogu navesti Francusku da pomogne u ostvarivanju ruskih vojnih ciljeva u Ukrajini” – rekla je Le Penova.