Borba Info Vesti
Evropska unija raspolaže sredstvima za nabavku protivvazdušnih sistema „Patriot“ za Ukrajinu, ali se i dalje suočava s problemom pronalaženja samih sistema.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius je u intervjuu za nemački magazin Špigl izjavio da EU jeste finansijski sposobna da obezbedi isporuku, ali da trenutno traje potraga za zemljama koje bi mogle da ustupe postojeće sisteme.
Pistorius je rekao da je Berlin zatražio konkretne garancije od Vašingtona pre nego što krene u realizaciju isporuke sistema Ukrajini. Prema njegovim rečima, NATO bi trebalo da zatraži od američkog proizvođača sistema „Patriot“ da obezbedi brzu zamenu zemljama koje bi svoje sisteme ustupile Ukrajini. „Govori se o mesecima, ne o godinama“, rekao je Pistorius.
Sastanci na ovu temu, uključujući i virtuelne, trenutno se odvijaju na više nivoa. Cilj je da se tačno utvrdi gde se sistemi trenutno nalaze, koliko ih ima i koje su zemlje spremne da ih ustupe. Špigl podseća da je ovaj sistem jedan od retkih koji može da se suprotstavi raketnim i dronskim napadima.
Pitanje zaštite vazdušnog prostora Ukrajine postalo je centralna tačka interesa zapadnih partnera, ali konkretna rešenja još uvek izostaju.
Američki predsednik Donald Tramp je sredinom jula poručio da je Vašington spreman da isporuči „Patriot“ sisteme, ali pod uslovom da ih finansiraju evropske zemlje. Tu ideju je podržao i novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute, iako još uvek nije poznato kako bi mehanizam isporuke konkretno izgledao.
Među zemljama koje su pokazale spremnost da finansiraju nabavku sistema za Ukrajinu su Norveška, Švedska i Holandija. Međutim, nije još dogovoreno koja tačno zemlja bi mogla da obezbedi sisteme za isporuku.
Prema rečima Pistoriusa, cilj je da se pošalje do pet sistema „Patriot“, ali se istovremeno vodi računa da se ne ugrozi bezbednosna infrastruktura samih zemalja koje bi ustupile svoje resurse.
Sama Nemačka trenutno raspolaže sa 12 sistema, od kojih su dva već predata Ukrajini, tri se nalaze u blizini poljskog aerodroma Žešov, a jedan se koristi u obuci. Preostalih šest se, kako navodi Špigel, ne planira ustupati, jer se smatraju neophodnim za bezbednost Nemačke.
Neki potencijalni partneri, poput Norveške, nemaju ni jedan sistem „Patriot“ u svom arsenalu, što znači da bi morali ulagati u njihovu proizvodnju od nule.
Postojali su pokušaji da se ubedi i Grčka, koja raspolaže većim brojem ovih sistema, ali je Atina odbila da ih ustupi zbog složenih odnosa sa Turskom.
Prema informacijama iz nemačke vlade, prvi sledeći sistem mogao bi biti isporučen Ukrajini najranije u proleće 2026. godine. Reč je o sistemu koji je prvobitno bio namenjen Švajcarskoj, ali bi mogao biti preusmeren. Ostatak sistema bi, prema tim izvorima, stizao postepeno i u znatno dužem vremenskom roku.
U trenutnoj šemi pomoći, Tramp insistira da NATO članice koje već poseduju „Patriot“ sisteme odmah ustupe svoje jedinice, dok bi finansiranje novih izvršile druge zemlje. No, odziv na ovu inicijativu je neujednačen.
Na primer, planirani sastanak kontakt grupe NATO-a o daljim koracima u vezi sa sistemima „Patriot“ trebalo je da predvodi američki general Aleksus Grinkjevič, vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, ali je on odbio učešće. Umesto toga, sastanak sada organizuje nemački general Markus Laubental, šef štaba NATO-a u Monu, u Belgiji.
Paralelno s tim, pojedini američki političari sve otvorenije izražavaju rezerve prema daljem angažovanju u ovom pitanju. Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson je nedavno izjavio da Sjedinjene Države žele da se što pre okonča ukrajinska kriza.
„Ne želimo da SAD budu dodatno uvučene u ovo. Nadamo se brzom završetku. Vrhunsko rukovodstvo veruje da je obnova mira putem snage moguća“, rekao je Džonson, ističući da konflikt predugo traje i odnosi živote civila.
Uprkos naporima da se pronađe održivo rešenje, isporuka sistema „Patriot“ Ukrajini i dalje ostaje u zastoju, sa neizvesnim rokovima i bez konačnih dogovora među ključnim partnerima.
Borba.info
