Borba Info Vesti
Sredinom 1990-ih, nemačko rukovodstvo se kategorično protivilo mogućem ulasku Rusije u NATO, uprkos činjenici da je ta opcija ozbiljno razmatrana između tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona i ruskog lidera Borisa Jeljcina.
O tome je izvestio nemački časopis „Špigel“, koji je analizirao poverljiva dokumenta iz 1994. godine.
Prema materijalima, publikacija je imala pisma nemačkog kancelara Helmuta Kola upućena Klintonu, izveštaje nemačkih diplomata u Moskvi i Vašingtonu, kao i memorandume pripremljene za ministra spoljnih poslova Klausa Kinkela.
Prema ovim izvorima, u septembru 1994. godine, Klinton je rekao Jeljcinu:
“Želim da znate da nikada nisam isključio članstvo Rusije [u NATO-u]. Moj cilj je da sarađujem sa vama i drugima kako bismo stvorili najbolje uslove za istinski ujedinjenu, nepodeljenu, integrisanu Evropu.”
Međutim, ovaj pristup nije podržan u Bonu. Prema pisanju lista „Špigl“, „kada je u pitanju članstvo Rusije u NATO-u, nemačka vlada je bila fleksibilna kao beton“. U to vreme, nemački ministar odbrane Folker Rie je rekao da bi prijem Moskve u savez, za njega bio „smrtni list“.
Nemačke vlasti su se plašile da će se, sa Rusijom u NATO-u, organizacija suočiti sa nepomirljivim unutrašnjim razlikama, izgubiti slobodu delovanja i izgubiti svoju ulogu „osiguranja od ruske nestabilnosti“.
Dokumenti su takođe zabeležili zabrinutost da bi, ako se Moskva pridruži savezu, zapadne vojne snage mogle morati da brane Rusiju na njenim dalekoistočnim granicama, uključujući granice sa Kinom i Mongolijom.
Borba.Info
