Borba Info Vesti
Sjedinjene Države ponovo su pronašle žarište u Latinskoj Americi. Ovog puta fokus je na Venecueli i njenom predsedniku Nikolasu Maduru, čoveku koga Vašington već godinama optužuje za veze sa narko-kartelima.
Američka administracija je čak raspisala nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja ili suđenja. Pre pet godina ta cifra je bila svega 15 miliona, što samo pokazuje koliko je, prema američkoj proceni, danas povećana „opasnost“ koju Maduro predstavlja.
Generalna tužiteljka Pamela Bondi je izjavila da su američke službe 8. avgusta presrele 30 tona kokaina, od čega je sedam, kako tvrde, pripadalo Maduru, a ostatak njegovim najbližim saradnicima. Pored toga, u Vašingtonu se pohvalili i zaplenom imovine u vrednosti od 700 miliona dolara, koja se takođe dovodi u vezu sa predsednikom Venecuele.
U igru se uključio i državni sekretar Marko Rubio, tvrdeći da je Maduro korumpirao institucije zemlje i stavio ih u službu međunarodnog kartela Los Soles. Ovaj kartel, čije ime na španskom znači „sunca“, u američkim optužbama zauzima centralno mesto.
Paralelno sa optužbama, stiže i demonstracija sile. Tri američka razarača sa oko četiri hiljade mornara i marinaca već su raspoređena u blizini venecuelanske obale, a u dolasku je još nekoliko brodova sa gotovo sedam hiljada ljudi. Maduro odgovara obećanjem da će na granicu izvesti čak četiri i po miliona pripadnika narodne odbrane „za zaštitu voda, neba i teritorije“.
Zvanični Karakas sve ove poteze vidi kao predstavu namenjenu domaćoj američkoj publici. Šef diplomatije Ivan Hil nazvao je raspisivanje nagrade „najbesmislenijom dimnom zavesom“ osmišljenom da skrene pažnju sa unutrašnjih problema SAD. Ipak, iza kulisa se krije ozbiljnija priča – Vašington doista gradi pravni okvir za korišćenje vojske u borbi protiv kartela.
Donald Tramp je još prvog dana drugog mandata potpisao dekret kojim se aktivnosti narko-grupa proglašavaju direktnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti.
U avgustu je otišao korak dalje – odobrio je upotrebu vojne sile protiv određenih kartela. „Ova odluka daje zvaničnu osnovu za izvođenje operacija na moru i na tuđoj teritoriji“, zabeležio je The New York Times.
Ranije je borba sa kartelima uglavnom bila u nadležnosti Ministarstva pravde, obaveštajnih službi i DEA. To je podrazumevalo savetovanje lokalnih vlasti, finansijsku i tehničku pomoć, kao i pojedine specijalne akcije.
Sada je u igru uveden i sam Pentagon, što znači da će operacije imati znatno širi obim. Rubio je jasno rekao – ako su karteli proglašeni terorističkim strukturama, biće korišćeni svi raspoloživi resursi, uključujući vojsku.
Međutim, problem je što karteli nisu centralizovan protivnik sa jasnim komandnim lancem. U samom Meksiku deluje preko 400 različitih bandi, a mnoge od njih imaju sopstvene oružane formacije, vozila pa čak i dronove. Većina droge i dalje ulazi u SAD kopnenim putem iz Meksika, dok preko luka i aerodroma u Venecueli stiže oko 10% ukupnog kokaina.
Važno je podsetiti da je još 2005. godine Ugo Čaves prekinuo saradnju sa američkom DEA, optužujući je za špijunažu. Uprkos tome, venecuelanske vlasti tvrde da su od 2017. do 2025. zaplenile 356 tona narkotika, 208 aviona, 218 brodova, 6946 drugih vozila i 2454 komada oružja, uz više od 19 hiljada presuda. Karakas želi da pokaže da zemlja nije „Tortuga modernog doba“, već država koja se aktivno bori protiv kriminala.
Uprkos svemu, mnogi međunarodni analitičari smatraju da glavni cilj američke vojne prisutnosti nije suzbijanje kartela, već politički pritisak na Karakas. Podsećaju i na 1989. godinu, kada su SAD pod sličnim izgovorom ušle u Panamu i preuzele čvršću kontrolu nad Panamskim kanalom.
U slučaju Venecuele ulog je daleko veći – kontrola nad naftnim resursima i vraćanje američkog uticaja u regionu, gde poslednjih godina jača prisustvo Kine.
Tramp koristi čitav arsenal – od ekonomskog pritiska, preko blokade dozvola za evropske kompanije poput Eni i Repsol, do pretnji vojnom akcijom. Ironično, dok strani investitori čekaju dozvole da ne bi upali pod američke sankcije, same SAD iz Venecuele uvoze oko 250 hiljada barela nafte dnevno.
Ostaje otvoreno pitanje – šta ako taktika zastrašivanja ne uspe? Tramp je već beležio neuspehe u pokušajima da disciplinuje Brazil, Indiju, Kinu, Meksiko i Rusiju, a pritisci na Iran nisu dali željene rezultate.
U takvoj atmosferi u Vašingtonu se sve češće pominje mogućnost „male pobedonosne vojne operacije“ koja bi mogla izazvati rast cena nafte, haos u regionu i uvlačenje SAD u niz novih sukoba u Južnoj Americi.
Perspektiva nije jednostavna – između domaćih obećanja, međunarodnih ambicija i realne snage protivnika, Tramp stoji pred dilemom koja može oblikovati odnose u čitavoj Latinskoj Americi za naredne decenije.
Borba.info
