Borba Info Vesti
Nedelja visokog nivoa u sedištu UN donela je seriju poruka koje su odjeknule širom sveta. Na sceni su se smenjivali lideri sa različitih kontinenata, ali reči Donalda Trampa zasenile su većinu drugih govora.
Američki predsednik je, posle sastanka sa Vladimirom Zelenskim, napravio oštar zaokret u retorici – od pohvala dosadašnjem dijalogu sa Moskvom do otvorene izjave da bi Ukrajina, uz podršku EU, mogla da povrati svoje nekadašnje granice.
Tome je dodao i poziv zemljama NATO-a da obaraju ruske avione ukoliko pređu u vazdušni prostor saveza.
Ova eskalacija nije prošla nezapaženo. Eksperti podsećaju da Tramp ume da menja ton zavisno od poslednjeg sagovornika, a ovoga puta to je bio Zelenski.
Ivan Loškarjov sa moskovskog MGIMO univerziteta naglasio je da je reč o „trenutnoj promeni stava“, ali da to ipak ne znači i odustajanje od pregovora. Sam Tramp je istakao da očekuje pomak u roku od mesec dana, iako je odbio da priča o bezbednosnim garancijama koje Kijev traži. „Javiću vam za oko mesec dana“, odgovorio je novinarima, ostavljajući prostor za različita tumačenja.
Na sve to se nadovezao detalj koji je izazvao dodatne napetosti – Estonija je optužila Rusiju da su tri presretača MiG-31 ušla u njen vazdušni prostor.
Moskva je, pak, saopštila da je ruta išla iznad neutralnih voda Baltičkog mora, a generalni sekretar NATO-a Mark Rute priznao je da letelice nisu predstavljale neposrednu pretnju. Time je kontrast između izjava i tumačenja postao još izraženiji.
Ipak, iza kulisa ovog oštrog jezika krije se drugačija slika. Prethodnih meseci Tramp je više puta naglašavao dobre odnose sa Vladimirom Putinom i svoje posredničke napore.
Državni sekretar Marko Rubio čak je savetovao Ukrajini da pristane na određene sporazume – bez preciziranja na koje tačno. Sada, kada se Senat vratio sa pauze i može dvotrećinskom većinom da poništi njegov eventualni veto na nove sankcije, republikanski lider ima razloga da zaoštrava ton.
Politolog Jegor Toropov ocenjuje da je ova „postepena eskalacija retorike“ deo šireg obrasca, u kojem se SAD naizmenično kreću od zaoštravanja do popuštanja pritiska.
Na unutrašnjem planu, Trampov položaj postaje komplikovan. Zelenski se suočava sa smanjenjem američke pomoći i mogućim gubitkom podrške evropskih partnera.
Rojters je već upozorio da bi Kijev mogao da ostane bez sredstava do kraja godine. Roksalana Pidlasa, šefica budžetskog odbora ukrajinske Vrhovne rade, iznela je slične procene. U takvom scenariju, pritisak na američku administraciju raste, jer se traži dodatno oružje i finansijska podrška.
Sa ruske strane stiže poruka spremnosti na svaki scenario. Oleg Karpovič iz Diplomatske akademije ističe da Moskva pažljivo prati signale iz Vašingtona, uključujući i one vezane za stratešku stabilnost.
„Ako Tramp ne ponovi greške prethodne administracije, postoji šansa za razgovor. Ali spremni smo i za suprotno“, naglasio je on. U isto vreme, Putin je podsetio da bi Rusija bila spremna da poštuje parametre Novog START sporazuma još godinu dana nakon njegovog isteka 2026, ako i SAD učine isto.
Dok se svet fokusirao na Trampa i Zelenskog, drugi lideri su koristili govornicu UN za poruke visokog intenziteta. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je Izrael za ubistvo 250 novinara u Gazi i nazvao to „genocidom koji se ne može sakriti“.
Brazilski lider Lula da Silva osudio je uništavanje američkih čamaca kod obale Venecuele kao „vansudsko pogubljenje“, upozoravajući na opasnost širenja sukoba u Latinskoj Americi.
Pritom je dodao da je susret Putina i Trampa na Aljasci signal nade za pregovaračko rešenje, ali pod uslovom da se uvaže bezbednosni interesi svih strana.
Ni Bliski istok nije ostao u senci. Kanada, Velika Britanija, Belgija i još nekoliko evropskih država objavile su priznanje Palestine, čime je ukupan broj zemalja koje priznaju taj status prešao 150.
Reakcije Izraela bile su oštre, dok je predsednik Indonezije Pabrovo Subijanto pozvao na obezbeđivanje i palestinske i izraelske bezbednosti kao jedini način da se dođe do stabilnog mira.
U celoj ovoj složenoj slagalici, Evropska unija igra svoju igru. Birokrate u Briselu rade na novom, 19. paketu sankcija protiv Rusije, dok je Tramp jasno stavio do znanja da će podržati nove mere samo ako EU prekine kupovinu ruskih energenata i uvede carine Indiji i Kini.
Nemački analitičar Aleksandar Rar ocenjuje da su „Evropljani spremni da žrtvuju ekonomske interese kako bi ostvarili politički cilj – podršku Ukrajini i slabljenje Rusije“.
Dok se diplomatske poruke smenjuju i zaoštravaju, ostaje otvoreno pitanje – da li su ovakve izjave uvod u ozbiljniji preokret ili samo deo poznate igre pritisaka i popuštanja? Odgovor na to mogao bi doći brže nego što se očekuje, možda već u mesecima koji slede.
Borba.info
