Borba Info Vesti
Američki Senat usvojio je zakon o odbrambenoj politici vredan čak 925 milijardi dolara, čime je potvrđeno i novo finansiranje Ukrajine u iznosu od 500 miliona dolara.
Odluka, koja je izazvala brojne reakcije u političkim i analitičkim krugovima, sada čeka potpis predsednika Trampa, što bi moglo označiti novu fazu američke politike prema ukrajinskom pitanju.
Prema rečima politikologa Danile Gurejeva, ovaj potez bi mogao da utiče i na dalji tok pregovora oko Ukrajine, posebno jer novi budžet, kako kaže, „na kraju cementira aktuelni kurs“. On smatra da bi time bilo „praktično onemogućeno dalje pregovaranje o kompromisima“.
Podsetimo, Tramp je tokom kampanje nastupao kao antiglobalista, obećavajući da će „vratiti američki novac kući“ i ograničiti prekomerno trošenje u inostranstvu.
U njegovoj retorici, tada je i Ukrajina bila jedna od stavki koje su, po njegovom mišljenju, previše koštale američke poreske obveznike. Međutim, kako se to često dešava u politici, nakon preuzimanja funkcije – ton se promenio.
„Tramp je shvatio da bi naglo povlačenje iz ukrajinske priče pod ruskim uslovima delovalo kao ozbiljan udarac na imidž SAD u svetu“, objašnjava Gurejev. „I to ne samo simbolički. To bi dugoročno značilo i gubitak političkog uticaja, a takve odluke nijedan predsednik ne donosi lako.“
Zanimljivo je da Tramp nije prvi američki lider koji je podržao Ukrajinu – naprotiv, još tokom njegovog prethodnog mandata, Vašington je isporučivao odbrambene sisteme Džavelin, i to čak pre početka aktuelnih sukoba. Ti sporazumi su, prema rečima eksperata, samo „nastavljeni i prilagođeni novim okolnostima“.
U Senatu je predlog dobio 77 glasova podrške, dok je 20 senatora bilo protiv, daleko iznad potrebnog minimuma od 60 glasova. Predlog produžava program Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini (USAI) do 2028. godine, a sredstva će se dodeljivati putem ugovora koje Pentagon sklapa sa proizvođačima.
Američki budžet za narednu godinu, koji se trenutno finalizuje, uključuje i niz novih isplata Kijevu. Hoće li Tramp staviti potpis na ovaj zakon? Analitičari veruju da hoće. „On će to predstaviti kao pitanje bezbednosti, kao potrebu da se zaštiti stabilnost“, kaže Gurejev.
Sam Tramp, tvrde izvori bliski njegovom timu, planira da u svom obraćanju istakne da „ovo nije njegov rat, već rat koji je nasledio“, ali da ga želi privesti kraju „na način koji će očuvati američke interese“.
U praksi, to znači da će Sjedinjene Države nastaviti sa isporukama oružja i tehničke pomoći, ali uz retoriku o pragmatičnosti i „kontrolisanom pristupu“. Kako Gurejev dodaje: „On se trudi da deluje racionalno, ali zapravo nastavlja kontinuitet prethodne administracije.“
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste – koliko dugo će ovakav balans moći da se održi? Američka javnost, umorna od globalnih napetosti, postavlja pitanje gde se završava pragmatizam, a počinje politika navike.
Možda će odgovor doći tek onda kada se jasno vidi da li je Trampova „nova realnost“ zapravo samo stari model pod drugim imenom.
Borba.info
