Borba Info Vesti
Zemlje Evropske unije dobile su rok od pet godina da se pripreme za rat.
Tako barem predviđa nacrt „Mape puta za odbrambenu spremnost 2030”, ambicioznog dokumenta Evropske komisije.
„Ovo je plan za očuvanje mira. U narednih nekoliko godina, mora doći do značajnog jačanja evropskih odbrambenih kapaciteta”, poručila je juče visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas prilikom predstavljanja „mape puta”. Prema njenim rečima, iako Rusija danas nema kapacitet da pokrene napad na Evropsku uniju, to se može desiti u godinama koje dolaze, dodajući da opasnost neće nestati, čak i ako se sukob na istoku Starog kontinenta završi.
„Ukrajina je i dalje prva linija odbrane Evrope. Zato su bezbednosne garancije za nju takođe deo mape puta. Najjača garancija su jaka ukrajinska odbrambena industrija i jaka ukrajinska vojska”, rekla je šefica diplomatije EU.
Ona je navela i da unija ima za cilj da uspostavi savez sa Kijevom oko bespilotnih letelica do početka sledeće godine.
„Ukrajinska odbrana od dronova je svetske klase. Moramo da iskoristimo njihovo iskustvo sa bojnog polja, ali i njihove inovacije kako bismo zajedno radili na tome”, istakla je Kalasova.
Dokument koji je ona predstavila sada će biti prosleđen liderima 27 članica EU na razmatranje.
Nova evropska strategija naglašava rastuću ambiciju EU da postane ozbiljan akter u vojnoj sferi, pre svega kao odgovor na rat u Ukrajini, jer se u nacrtu plana upozorava da „militarizovana Rusija ostaje trajna pretnja evropskoj bezbednosti u doglednoj budućnosti”, preneli su mediji bliski Briselu, koji su u tekst imali uvid.
„Autoritarne države sve više žele da se mešaju u naša društva i ekonomije.
Tradicionalni saveznici i partneri takođe menjaju svoj fokus ka drugim regionima sveta… Odbrambeni stav i kapaciteti Evrope moraju biti spremni za bojna polja sutrašnjice”, piše u nacrtu.
Iako zemlje članice ubrzano povećavaju svoje odbrambene budžete, većina izdvajanja i dalje se troši kroz nacionalne programe, što, prema nacrtu, vodi ka „fragmentaciji, višim troškovima i manjku zajedničkog delovanja”. Evropska komisija zato želi da ojača zajedničke kupovine naoružanja i već je postavila ciljeve: da se 40 odsto vojnih nabavki realizuje kroz kolektivne ugovore do kraja 2027. — u odnosu na manje od petine danas, te da do 2028. najmanje 55 odsto kupljenog oružja potiče iz EU i Ukrajine, a da do 2030. taj udeo poraste na 60 procenata.
Dokument sistematski razlaže listu prioriteta koji bi trebalo da ojačaju evropsku odbrambenu kičmu, kroz popunjavanje praznina EU u devet oblasti: protivvazdušna i protivraketna odbrana, logistička podrška i pokretljivost trupa, vojna mobilnost, artiljerijski sistemi, veštačka inteligencija i sajber-odbrana, rakete i municija, dronovi i antidron sistemi, kopnena borbena sredstva i pomorska odbrana.
EK je saopštila da su dva projekta posebno hitna – Evropska inicijativa za odbranu od dronova, ranije poznata kao „zid protiv dronova”, i „Nadzor istočnog krila”, koja ima za cilj „učvršćivanje istočnih granica EU „na kopnu, u vazduhu i na moru”.
Izvršno telo EU dodalo je da bi realizacija oba projekta trebalo da počne do kraja sledeće godine, s tim što bi zid protiv dronova mogao bude potpuno funkcionalan godinu dana kasnije, a „Nadzor istočnog krila” trebalo bi da dostigne taj status krajem 2028. godine.
Ipak, iako mediji navode da „Mape puta za odbrambenu spremnost 2030” imaju podršku većine zemalja EU, još nije poznato ko će da plati za novi odbrambeni projekt, jer dokument ne uvodi dodatne mogućnosti finansiranja.
„Imamo mnogo različitih naziva za mnogo različitih formata. Volela bih da imamo i toliko novca. To bi bilo mnogo korisnije”, izjavila je litvanska ministarka odbrane Dovila Šakalijene uoči večere ministara EU u sredu.
Njen kolega iz Švedske, Pal Jonson, istakao je da EU treba da pronađe načine za finansiranje, dok je letonski ministar odbrane Andris Spruds rekao da programi od zajedničkog interesa koje predlaže EK moraju biti jasno definisani i sa preciznim izvorima finansiranja.
Jedna od najvećih nepoznanica je ta što bi prva dva projekta trebalo da krenu već sledeće godine, dok nacrt novog višegodišnjeg budžeta EU, koji predviđa 131 milijardu evra za različite programe u oblasti odbrane i svemirske industrije, stupa na snagu tek 2028.
Drugi problem je to što iako dokument formalno naglašava da će države članice zadržati suverenitet u odbrambenoj politici, stvarnost je daleko složenija.
Prioriteti među zemljama se razlikuju, Portugalija je tradicionalno štedljiva, dok Litvanija sada želi čvršću zajedničku odbranu jer se plaši Rusije.
Nemačka, kao „motor Evrope”, koja je decenijama bila u ulozi bankara, čini se da sada više ne može ili ne želi da finansira druge. Brisel teži da se pozicionira kao posrednik, nudeći tehničku pomoć i pristup fondovima, ali svaki pokušaj koordinacije sudara se sa nacionalnim suverenitetom i političkim interesima.
Politika
