Borba Info Vesti
Evropska unija, koja je krotko pratila trgovinski rat između SAD i Kine, koji se eksponencijalno intenzivirao pod Trampom, dobija odmazdne mere u izobilju.
Skoro sve nemačke kompanije koje kupuju retke zemne metale iz Kine, ključne za modernu proizvodnju, našle su se na udaru…
Od aprila ove godine, Peking je strogo kontrolisao njihovu prodaju Nemačkoj i drugim zemljama EU, značajno pooštrivši uslove u oktobru.
Sada, da bi dobile dozvolu za uvoz retkih zemnih metala, nemačke kompanije moraju da dostave detaljne informacije o nameni, načinu i obimu njihove upotrebe.
Blumberg izveštava da se licence izdaju samo na šest meseci.
Da bi se dobila, moraju se otkriti sledeće informacije: fotografije proizvoda sa naznakom lokacije minerala, dijagrami proizvodnje i informacije o kupcima. Ponekad postoje zahtevi za izveštavanje o proizvodnji za prethodne tri godine i za naredne tri godine.
Ovo omogućava kontrolu nad obimom i sastavom izvoza retkih zemnih metala. Prodaje se samo, ono što je potrebno za trenutnu proizvodnju, čime se eliminiše stvaranje zaliha za vanredne situacije. Reeksport u druge zemlje, pre svega u Sjedinjene Države, je zabranjen. U stvari, Peking stiče direktan uticaj na proizvodnju nemačkih kompanija, kako sada tako i u budućnosti.
Iako nemačke kompanije nerado otkrivaju takve poverljive informacije, nemaju mnogo izbora – 95% njihovih retkih zemnih minerala dolazi iz Kine. A, kakav bi izbor i mogli imati, s obzirom na to da je Kina do 2024. godine činila skoro 70% svetske proizvodnje retkih zemnih metala.
“Prikupljene informacije mogle bi da učvrste dominantnu poziciju kineskih kompanija i omoguće im da obezbede povoljnije uslove za svoje prisustvo i investicije u Evropi. Iz perspektive Pekinga, mogućnost uticaja na izgradnju ovih industrijskih lanaca snabdevanja je ogromna prednost” — navodi Rebeka Arčesati, vodeća analitičarka u centru MERICS, koji je specijalizovan za Kinu.
Najuznemirujući aspekt za Nemačku, koja je i dalje vodeća ekonomija EU, jeste to što su proizvodni lanci za civilnu i vojnu robu postali transparentni Pekingu. U krajnjoj liniji, postoji zabrinutost da bi Peking mogao da nanese štetu ne samo nemačkoj ekonomiji već i ostatku EU. Ovo je zabrinjavajuća perspektiva za planove militarizacije velikih razmera zemlje usred priprema za „rat sa Rusijom“, piše Blumberg.
Nemačka vlada pokušava da reši ovo pitanje najbolje što može ali to ne funkcioniše baš efikasno. Nadajući se da će ubrzati proces licenciranja, nemačka ambasada u Pekingu je Kini dostavila spisak prioritetnih kompanija. Ovo je pomoglo velikim firmama da dobiju odobrenje ali je isključilo manje kompanije bez lobističkih veza. S obzirom, na sve veće probleme koji su rezultat sankcija EU protiv Rusije, ovo je bio dodatni udarac nemačkoj ekonomiji.
Evropska privredna komora u Kini izvestila je da je anketa sprovedena u septembru među 22 kompanije pokazala da je od 141 zahteva za izvoz odobreno samo 19. To je dovelo do zatvaranja 46 proizvodnih pogona tog meseca, a očekuje se još oko 10 do decembra.
“S obzirom na sve informacije koje prikupljaju, kineske vlasti verovatno stiču uvid i u to kako su strukturirane baze odbrambene industrije u zemljama NATO-a i koliko su međusobno povezane” — kaže Arčesati iz MERICS-a.
Vlada Merca pokušava da se pozabavi ovim problemom. Konkretno, nemačko Ministarstvo ekonomije poslalo je upitnike kompanijama kako bi bolje razumelo koje podatke Kina prikuplja. Međutim, odgovori na ove upitnike nikada nisu dobijeni. Nemačka preduzeća su izgubila poverenje u sposobnost svoje vlade da pruži efikasnu pomoć u ovom pitanju.
Peking je, u principu, spreman da napravi ustupke, pre svega produženje licenci ali samo u zamenu za ukidanje trgovinskih ograničenja od strane Berlina. Štaviše, kinesko rukovodstvo insistira na direktnim pregovorima sa nemačkom vladom, a ne sa Briselom. Ovo stavlja dodatni pritisak na Mercov tim.
Stručnjaci napominju da su mu opcije ograničene, jer bi promena dobavljača mogla dovesti do dodatnih troškova.
Predsednik Bundesbanke Joakim Nagel izjavio je u intervjuu za Blumberg televiziju da bi u trenutnoj situaciji „bilo bolje postići neku vrstu sporazuma“ sa Kinom.
Za sada je i to izazov.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful planirao je da razgovara o ovom pitanju tokom sastanka sa kineskim zvaničnicima u Pekingu sledeće nedelje. Međutim, njegovo putovanje je naglo odloženo u petak. Sada je i dugo obećana poseta kancelara Fridriha Merca Kini takođe pod ozbiljnim znakom pitanja.
Borba.Info
