Rani simptomi, i dijagnoza keratokonusa

Pacijent nema nikakve tegobe i najčešće se javlja oftalmologu radi promena u vidu i potrebe za korekcijom.

Svaki oftalmološki pregled bi trebalo obavljati obavezno sa KORNEALNOM TOPOGRAFIJOM i prednjim OCT snimkom (tomografija) rožnjače, sa pahimetrijskim merenjem i praćenjem debljine i kvaliteta rožnjače. Tako će se uočiti sve, eventualno klinički neprimećene nepravilnosti i sumnjiva stanja rožnjače…

Ukoliko pritom pacijent navodi i alergijsku komponentu i često ”trljanje“ očiju, opasnost je veća.

U daljem toku, javlja se promena dioptrije i sočiva počinju da smetaju, čak i ispadaju. U ovim situacijama, bolja se korekcija postiže GP sočivima (tvrda gas permeabilna sočiva) ili posebna Rose K2 i skleralna, ali to samo koriguje dioptriju, a ne zaustavlja napredovanje oboljenja.

Pacijenti često navode da im pri fitovanju i prodaji sočiva, lekar nije objasnio o kakvoj vrsti oboljenja je reč i da bi, da su to znali, ranije potražili stručnu pomoć, umesto što su propustili brojne godine, do momenta kada je rožnjača potpuno stradala i kada više nema mogućnosti za korekcijom.

Rano otkrivanje keratokonusa ima neprocenjivu važnost, za mlade ljude, zato što se blagovremenom primenom terapije bolest može zaustaviti i usporiti napredovanje.

Procedura kojom se to postiže zove se corneal cross linking, odnosno cross linking rožnjače i podrazumeva nehiruršku proceduru.

Suština je u pojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu i kada još uvek vid, nije puno ugrožen i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija.

Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena.

Međutim, čak i u stadijumima kada je pacijent na granici za transplantaciju, sa veoma velikim istanjenjima i već ožiljnim promenama na rožnjači, bez mogućnosti da koriguje vid ni na koji način, možemo, uz nešto modifikovanu proceduru spasiti rožnjaču i sprečiti potrebu za transplantacijom.

U tom terminalnom stadijumu, rožnjača koja je i pre intervencije već zamućena, ostaje zamućena, oporavak je duži.

Cilj primene CXL-a u terminalnom stadijumu keratokonusa jeste spasavanje od potrebe za transplantacijom.

Cilj CXL preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid. Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati.

DDL