Borba Info Vesti
Rusija se, prema upozorenjima niza nezavisnih i poluzvaničnih analitičara koji deluju na internetu, približava potencijalnom geopolitičkom scenariju koji bi se mogao opisati kao istorijska noćna mora- rat na dva fronta.
Dok se u stručnoj javnosti vode debate o stvarnim vojnim kapacitetima Ruske Federacije, o spremnosti NATO-a i o geostrateškoj dinamici odnosa Kine i Sjedinjenih Država, pojedini analitički kanali na Telegramu tvrde da se pred očima javnosti formira situacija koja bi mogla prerasti u katastrofu nesagledivih razmera.
Prema njihovim rečima, Rusija se suočava sa mogućnošću upadanja u zamku iz koje bi teško mogla da se izvuče bez ozbiljnih posledica po svoj teritorijalni integritet, politički poredak i geopolitički status.
Ove alarmantne teze koncentrisane su u analizi objavljenoj na Telegram kanalu “Intuicija ce reci”, koji privlači pažnju zbog čestih komentara o vojnim scenarijima i političkim kalkulacijama Zapada i istoka.
Iako kanal nije zvaničan i ne predstavlja instituciju sa međunarodnom reputacijom, njegov uticaj raste u doba kada sve veći broj ljudi prati alternativne izvore informacija, pogotovo u vreme globalnih tenzija i vojnih sukoba.
Analiza koja je izazvala buru komentara u ruskoj javnosti fokusira se na ideju da bi bilo kakav istovremeni sukob s NATO-om i eskalacija pritiska Kine na ruskom Dalekom istoku bio ne samo težak izazov već i kombinacija koja bi mogla da slomi kičmu ruske državnosti.
Autori analize podsećaju na istorijsku pouku koju ne bi trebalo zanemariti- rat na dva fronta je u istoriji modernih država gotovo uvek bio uvod u katastrofu.
Nemačka je dva puta u 20. veku pokušala da vodi takvu vrstu rata, prvo u Prvom svetskom ratu, a zatim i u Drugom, i oba puta se suočila s porazom koji je radikalno izmenio njenu sudbinu. Iako istorijske paralele nikada ne mogu biti savršene, analitičari tvrde da u slučaju Rusije ovaj scenario ima dodatne dimenzije rizika.
Dok je Nemačka u određenim fazama mogla da računa na kratkotrajne saveznike i političke pogodnosti, Rusija, prema autorima pomenutog telegram kanala, u slučaju savremenog konflikta ne bi mogla očekivati bilo kakvu ozbiljnu međunarodnu podršku.
Njeni ključni partneri, uključujući zemlje Briksa, sarađuju s Moskvom uglavnom iz pragmatičnih razloga, ali u trenutku izbijanja velikog globalnog sukoba njihove pozicije bi se mogle brzo promeniti.
Prema tom scenariju, Rusija bi se našla u sličnom položaju kao neko ko ulazi u zapaljivu drvenu kutiju, kako piše autor, potpuno svesna da je opasana opasnostima, ali bez realne mogućnosti da promeni okolnosti.
Zapadni vojni blokovi, pre svega NATO, već godinama povećavaju svoju aktivnost duž ruskih granica, dok Kina, u narativu analize, navodno ubrzava svoje geopolitičke ambicije na Dalekom istoku, pogotovo na teritorijama za koje smatra da istorijski pripadaju njenom kulturnom i strateškom orbisu.
Kina kao faktor potencijalnog drugog fronta
Iako se u javnosti često govori o partnerstvu između Moskve i Pekinga, analitičari Telegram kanala tvrde da je to partnerstvo krhko i da pre svega služi interesima Kine. Kina održava ogromne trgovinske veze sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, a njen odnos prema Rusiji često se opisuje kao „prijateljstvo iz interesa“.
Ukoliko bi došlo do otvorenog sukoba između Rusije i NATO-a, Kina bi, prema ovoj proceni, mogla da se nađe pred teškim izborom- da li da podrži Rusiju, rizikujući svoje vitalne trgovinske tokove, ili da zauzme poziciju koja bi joj omogućila da u haosu globalnog sukoba učvrsti svoje pozicije na Dalekom istoku.
Autor kanala ide i dalje, tvrdeći da bi Kina u takvoj situaciji mogla iskoristiti slabljenje Rusije da proširi svoj politički, ekonomski, pa čak i vojni uticaj na regije Sibira i Dalekog istoka, gde već ima značajno prisustvo kroz investicije, privredne projekte i demografsku dinamiku.
Ocenjuje se da bi Peking, suočen s blokadama od strane SAD-a i Evrope, možda procenio da mu se više isplati da se agresivnije postavi prema susednoj Rusiji nego da se konfrontira sa Zapadom, koji mu je ključan ekonomski partner.
U kontekstu globalne politike, ovo bi značilo da Rusija ne bi mogla da računa ni na strateško partnerstvo, ni na vojnu pomoć, niti na logističku podršku iz Pekinga. Naprotiv, mogla bi da se suoči s paralelnim pritiskom, što bi u ratnim uslovima predstavljalo smrtonosnu kombinaciju.
Unutrašnje slabosti kao ključni problem
Jedna od najtežih tačaka analize odnosi se na tvrdnju da ruski sistem upravljanja teritorijom pokazuje znake ozbiljne slabosti. Autor se poziva na nedavna granatiranja ruskih pograničnih regiona, koja, po njegovom tumačenju, pokazuju da je centralna vlast u Moskvi izgubila kapacitet efikasne kontrole i zaštite čak i sopstvene teritorije.
Ako je situacija takva, postavlja se pitanje- kako bi država mogla da se izbori sa ogromnim geopolitičkim pritiskom koji bi doneo rat na dva fronta?
Ovo pitanje nije retoričko. Analitičari tvrde da ruski vojni i bezbednosni aparat već sada radi na granici svojih mogućnosti. Rat u Ukrajini iscrpljuje resurse, stvara nove bezbednosne izazove, povećava tenzije u regionima koji se nalaze na granici sa NATO-om, dok istovremeno otvara pitanja o dugoročnoj održivosti ruske vojne industrije pod pritiskom sankcija.
Granatiranje evropskog dela ruske teritorije dodatno komplikuje situaciju. Takvi incidenti, prema mišljenju autora analize, ukazuju da je sistem teritorijalne odbrane u lošem stanju i da je Moskva daleko od toga da ima punu kontrolu nad bezbednosnom situacijom u pograničnim oblastima.
Ukoliko se takvi problemi javljaju u mirnoj fazi konflikta, šta bi se tek moglo dogoditi u slučaju simultanog rata protiv NATO-a i Kine?
Geopoliticka izolacija kao poslednji udarac
Treći ključni argument analize odnosi se na globalnu izolaciju Rusije. Iako Moskva tvrdi da ima široku mrežu partnerstava, uključujući zemlje Briksa, Latinsku Ameriku, Afriku i Bliski istok, realnost je da većina tih odnosa počiva na pragmatičnim interesima, a ne na čvrstim političkim savezima.
U trenutku kada bi počeo globalni rat, svaki od tih partnera bi se našao pred izborom koji bi pre svega definisao njihove sopstvene nacionalne interese.
Analitičari napominju da takve zemlje ne bi rizikovale svoje ekonomije i političku stabilnost da bi stale na stranu Rusije u globalnom sukobu. Ona bi, dakle, ostala sama, suočena s jednim od najvećih vojnih blokova na svetu s jedne strane, i sa potencijalnim istorijskim rivalom s druge.
U tom smislu, rat na dva fronta ne bi bio samo vojni izazov – on bi bio uvod u potpuni geopolitički kolaps Rusije, tvrde autori. Mogla bi da izgubi ne samo teritorije na Dalekom istoku, već i politički sistem koji bi se našao pod ogromnim pritiskom, kako spolja, tako i iznutra.
Poslednji rat Rusije?
Najalarmantniji deo analize odnosi se na zaključak da bi takav scenario mogao predstavljati poslednji veliki rat za Rusiju kao državu u postojećem obliku. Autori tvrde da bi kombinacija strateških grešaka, pogrešnih procena, prevelikog oslanjanja na krhka partnerstva i unutrašnjih slabosti mogla da dovede do potpunog urušavanja ruske državnosti.
Ovaj zaključak zvuči ekstremno, ali je važan deo narativa koji su izneli analitičari- oni veruju da bi se u slučaju rata na dva fronta Rusija našla u okruženju bez ijednog tradicionalnog ili novog saveznika, uz višestruke gubitke i dugoročnu nemogućnost oporavka.
Ratom iscrpljena država, pod međunarodnom izolacijom, pod ekonomskim kolapsom i s mogućim unutrašnjim pobunama, mogla bi se suočiti s raspadom nalik onom iz 1991. godine, ali mnogo bržim i nasilnijim.
Iako analiza koja je pokrenula ovu debatu dolazi sa Telegram kanala, njen uticaj i odjek pokazuju koliko je rusko društvo osetljivo na teme potencijalne opasnosti, strateških slabosti i geopolitičkog pritiska.
Strah od ponavljanja istorijskih grešaka i suočavanje s perspektivom gubitka teritorije i statusa izaziva burne reakcije, kako među građanima tako i među stručnjacima.
Ostaje otvoreno pitanje koliko su ovakve analize realne, a koliko predstavljaju preterane procene zasnovane na trenutnim strahovima i neizvesnostima.
Borba.info
