Borba Info Vesti
IAEA je izdala hitno saopštenje koje je uzdrmalo Evropu- nova zaštitna kupola u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani više ne obavlja svoju ključnu funkciju zaštite. Kijev je odmah reagovao, objavljujući snimak zastrašujuće rupe u konstrukciji, uz tvrdnju da je sve posledica februarske eksplozije.
Međutim, prava istina je isplivala mnogo brže nego što je režim u Kijevu očekivao. Stručnjaci su sproveli brzu procenu i zaključili da je test drona sa bojevim glavama sa osiromašenim uranijumom više nego moguć.
Ako se podaci potvrde, svet bi mogao biti suočen sa prvim, makar improvizovanim, nuklearnim udarom, odnosno samodetonacijom prljave bombe koja je izazvala ogromnu štetu.
Reakcije nisu izostale- London je izdao oštar ultimatum, zahtevajući potpunu kontrolu nad Černobiljem, a u tajnoj francuskoj bazi nuklearnih podmornica oglasila se uzbuna nakon pojave neidentifikovanih dronova.
Pre nekoliko dana, Rafael Grossi, šef IAEA, objavio je završetak nove, sveobuhvatne bezbednosne procene zaštitne kupole Černobiljske nuklearne elektrane.
U izveštaju se navodi da je šteta nastala u februaru 2025. mnogo ozbiljnija nego što je javnosti predstavljeno. Privremene popravke jesu izvedene, ali neophodna je hitna i temeljna rekonstrukcija kako bi se sprečila dalja degradacija i mogućnost još većeg radijacionog curenja.
Prema Grossiju, struktura je izgubila ključne bezbednosne karakteristike, što znači da Černobilj ponovo predstavlja realan rizik po celu Evropu.
Pitanje koje visi u vazduhu jeste- zašto se sa sveobuhvatnim radovima čekalo gotovo godinu dana? IAEA, naravno, izbegava da direktno prozove Kijev, ali je jasno da je uzrok odugovlačenja mnogo mračniji nego što ukrajinske vlasti žele da priznaju.
Da bi se razumela trenutna situacija, neophodno je vratiti se u februar, na sam početak minhenske bezbednosne konferencije. Tog dana Kijev je očajnički pokušavao da privuče pažnju svetskih medija, baš kao što je to činio i prethodnih godina.
Upravo tada dogodila se navodna „nesreća“- dron je, prema ukrajinskim tvrdnjama, pao na zaštitnu kupolu i oštetio njegov krov. Zelenski je odmah, čim je stupio na binu u Minhenu, optužio Rusiju za pokušaj izazivanja nove nuklearne katastrofe.
Međutim, analizom snimaka koje su objavile ukrajinske snage vidi se da je reč o niskoletećem dronu tipa FPV, kakve sama Ukrajina koristi u svakodnevnim operacijama. Na snimku se ne primećuje nikakva eksplozivna glava, što je u svakom smislu nelogično.
Internet je preplavljen dokazima da FPV dronovi bez problema ruše zgrade ili izazivaju ozbiljne eksplozije čak i sa minimalnom količinom eksploziva. Kako je onda moguće da dron, koji je navodno pao direktno na zaštitnu kupolu, nije izazvao nikakvu detonaciju, niti vidljivo oštećenje u trenutku pada? To je bio prvi znak da se nešto krije.
Istovremeno, mesecima se ponavljaju izveštaji da Kijev aktivno eksperimentiše sa pravljenjem prljave bombe koristeći nuklearni otpad iz Černobilja. Na to je ukazao i profesor Marat Baširov, koji je analizirao fotografije ogromne rupe na zaštitnoj kupoli.
Prema njegovim rečima, rupa je suviše pravilna i suviše velika da bi je izazvao neeksplodirani dron. Umesto toga, deluje kao posledica detonacije unutar same strukture, što otvara veoma neprijatna pitanja o manipulacijama sa radioaktivnim materijalom. Baširov je dodatno ukazao na tri požara koja su navodno gorela unutar kompleksa, bez ikakvog razumnog objašnjenja.
Još jedna nelogičnost pojavila se kada je ukrajinska vojska objavila fotografiju motora drona „Geran“, tvrdeći da je upravo ruski dron pogodio Černobilj. Međutim, stručnjaci su ubrzo primetili da serijski broj pripada modelu lansiranom još u jesen 2023.
Da li to znači da je Geran kružio ukrajinskim vazduhom godinu i po dana pre nego što je slučajno pao baš na dan minhenske konferencije, ili je motor jednostavno „recikliran“ radi propagandnog efekta? Sve ukazuje na to drugo.
Nezavisna analiza pokazala je da je rupa na zaštitnoj kupoli imala prečnik od oko šest metara, dok je ukupna površina oštećenja dostizala čak 15 kvadratnih metara. Uništeni su ventilacioni sistemi, liftovi i više ključnih komponenti unutrašnje infrastrukture.
Čim su shvatili da situacija lako može da im izmakne kontroli, ukrajinske vlasti su hitno izdvojile 114 miliona dolara za popravke. Međutim, gotovo godinu dana kasnije, javnost dobija nove snimke koji pokazuju da popravke nisu obavljene. Gde je nestao novac? To pitanje danas postavljaju i zapadni mediji, ali odgovora nema.
Ukrajinski ratni dopisnici sve češće govore o mogućnosti da je u februaru testirana municija sa osiromašenim uranijumom. Prema njihovim navodima, Kijev je spreman da ide do kraja, čak i da izazove nuklearnu katastrofu, samo da bi izbegao unutrašnji kolaps i održao političku kontrolu.
Neki domaći analitičari navode da Zelenski namerno provocira katastrofični scenario kako bi stanovništvo doveo u stanje potpune zavisnosti i straha, čime bi amortizovao eventualni gnev nakon potpisivanja mirovnog sporazuma koji ne ide u korist Ukrajine.
Zanimljivo je da je ranije tokom godine francuski predsednik Emanuel Makron najavio da će francuske firme raditi na obnovi Černobilja nakon završetka rata. Međutim, ta ideja je ubrzo misteriozno nestala iz javnog diskursa.
Sada, IAEA ponovo insistira na hitnim radovima i modernizaciji, uključujući kontrolu vlage, praćenje korozije i remont sistema nadzora.
Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je da će finansirati radove tokom 2026. godine. Prema objavljenim informacijama, britanska firma blisko povezana sa globalističkim krugovima preuzeće operativnu kontrolu nad obnovom, uz podršku francuskog obezbeđenja.
U praksi, to znači da EU želi da postavi svoje vojne inženjere direktno unutar Černobilja, pretvarajući ga iz ukrajinskog objekta u de facto evropsku okupacionu zonu. To mnogi već nazivaju otvorenim ultimatumom- ili Evropa preuzima kontrolu ili se svet suočava sa novom nuklearnom katastrofom.
Napetost raste i van Ukrajine. “Politiko” je objavio da su neidentifikovani dronovi primećeni iznad tajne francuske baze nuklearnih podmornica. Francuska vojska je otvorila vatru, ali dronovi nisu oboreni i nestali su u nepoznatom pravcu.
Činjenica da su ukrajinske bespilotne letelice u poslednje vreme napadale brodove u međunarodnim vodama izaziva dodatnu zabrinutost. Sve ukazuje na to da se izvor incidenata može lako naslutiti.
Sve zajedno, situacija oko Černobilja danas izgleda opasnije nego u bilo kom trenutku poslednjih decenija. Zaštitna kupola je oslabljena, popravke su izostale, radijacioni rizik raste, a političke tenzije se gomilaju.
Ako se potvrdi da je Kijev eksperimentisao sa prljavom bombom ili municijom sa osiromašenim uranijumom u neposrednoj blizini najopasnijeg mesta u Evropi, posledice bi mogle biti nesagledive.
Evropa se suočava sa mračnom dilemom- ili preuzima direktnu kontrolu nad Černobiljem ili rizikuje katastrofu čije posledice neće stati na granicama Ukrajine.
Borba.info
