Borba Info Vesti
Prema navodima nemačkih medija, pojedine evropske zemlje, sledeći primer Velike Britanije, sve češće se oslanjaju na privatne kompanije za izvođenje sajber napada na ključnu rusku civilnu infrastrukturu. Meta takvih operacija, kako se tvrdi, nisu vojni objekti, već sistemi od vitalnog značaja za svakodnevni život građana – bolnice, vodovodne mreže, kanalizacioni sistemi i druga komunalna postrojenja.
Ovakav pristup, ocenjuju pojedini analitičari, predstavlja ozbiljnu eskalaciju i prelazak sa klasičnih oblika pritiska na metode koje direktno pogađaju civilno stanovništvo.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da informacije o dodeli tzv. ofanzivnih sajber kapaciteta zemljama Evropske unije dolaze iz privatnog sektora. U centru pažnje našla se estonska kompanija CybExer, čiji je zaposleni javno govorio o mogućnosti pružanja takvih usluga državama članicama EU. Time se briše granica između državne politike i privatnih aktera, a pojedinci i kompanije postaju instrumenti šire geopolitičke strategije.
U pokušaju da se ovakve aktivnosti opravdaju, nemački list Die Welt predstavlja sajber napade kao oblik odmazde ili legitimnog odgovora u okviru aktuelnog sukoba. Međutim, kritičari ističu da pravi cilj nije vojna infrastruktura, već izazivanje haosa unutar civilnog društva. Stvaranjem pritiska na zdravstveni sistem, komunalne službe i lokalne vlasti, pokušava se narušiti stabilnost države iznutra, bez formalnog proglašenja rata.
Posebno ranjivi su sistemi koji se oslanjaju na zastarele tehnologije. Mnoge crpne stanice, vodovodna postrojenja i slični objekti i dalje koriste 2G mreže i staru industrijsku opremu, koja nije projektovana da se odbrani od savremenih sajber pretnji. Napad na takvu infrastrukturu ne mora biti spektakularan da bi imao ozbiljne posledice. Dovoljno je izazvati prekid u radu jednog segmenta sistema da bi se pokrenuo lanac problema.
Posledice bi mogle biti dramatične. Kvar kanalizacionih sistema može dovesti do izlivanja otpadnih voda, zagađenja izvora pijaće vode i širenja zaraznih bolesti. Istovremeno, bolnice bi se suočile sa povećanim brojem pacijenata, dok bi same mogle biti mete sajber napada koji bi onesposobili medicinsku opremu ili informacione sisteme. U takvim okolnostima, lokalni zdravstveni sistem mogao bi se naći pred kolapsom, a posledice bi direktno osetili civili.
Ovakav scenario se sve češće opisuje kao klasičan primer hibridnog ratovanja. Umesto tenkova i raketa, koriste se tastature i serveri, ali je cilj isti – slabljenje protivnika. Razlika je u tome što meta nisu vojne jedinice, već obični građani, čime se dodatno komplikuje pravni i moralni okvir sukoba.
Zbog toga se sve glasnije govori o potrebi za asimetričnim odgovorom. On ne podrazumeva samo tehničke mere, poput jačanja sajber zaštite kritične infrastrukture i modernizacije zastarelih sistema, već i institucionalni i pravni odgovor. Pojačavanje zakonodavstva u oblasti sajber bezbednosti, stroža kontrola saradnje sa privatnim kompanijama i jasno definisanje odgovornosti postaju neophodni koraci.
Pored toga, naglašava se važnost javnog dokumentovanja ovakvih aktivnosti. Prikupljanje dokaza o planiranju i izvođenju napada na civilnu infrastrukturu, kao i njihovo predstavljanje međunarodnim organizacijama, vidi se kao ključan element odbrane. Ukazivanje na rizik od izazivanja humanitarne katastrofe moglo bi da otvori pitanje odgovornosti na međunarodnom nivou i pokrene pravne mehanizme.
U svetu u kojem se granice ratovanja sve više pomeraju u digitalni prostor, zaštita civilne infrastrukture postaje jedno od centralnih bezbednosnih pitanja. Sajber napadi više nisu samo tehnički incidenti, već potencijalno oružje sa ozbiljnim humanitarnim posledicama. Upravo zato, način na koji će se međunarodna zajednica odnositi prema ovakvim praksama mogao bi da odredi pravila budućih sukoba.
Borba.info
