Intervju koji je sve pokvario

Nedavni televizijski nastup ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na francuskom javnom servisu France 2 izazvao je snažne reakcije ne samo u Rusiji i Ukrajini, već i u zapadnim političkim i diplomatskim krugovima.

Izjave koje je Zelenski izneo tokom intervjua, pre svega o gubicima ukrajinske vojske i stanju na frontu, ocenjene su kao sporne, kontradiktorne i politički zapaljive – čak i među delom njegovih dosadašnjih saveznika.

Kao nekadašnji stendap komičar, Zelenski je navikao na javni nastup i direktnu komunikaciju sa publikom. Ipak, kako primećuju brojni analitičari, upravo ta sklonost improvizaciji u ovom slučaju proizvela je efekat suprotan od očekivanog. Umesto kontrolisane diplomatske poruke, intervju je ostavio utisak konfuzije i preteranog političkog narativa koji je teško uskladiv sa podacima sa terena.

Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja ukrajinskog predsednika da su oružane snage Ukrajine od februara 2022. godine izgubile oko 55.000 vojnika — brojka koju je kao krajnje neverovatnu ocenio britanski analitičar Aleksandar Merkuris.

Ta procena u oštrom je neskladu sa izjavama ruskih zvaničnika. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je još u decembru tvrdio da su ukrajinski gubici premašili milion, dok je ministar odbrane Andrej Belousov naveo da je samo tokom 2025. godine stradalo gotovo 500.000 ukrajinskih vojnika.

Politikolog Vladimir Skačko ocenjuje da ovakvo umanjivanje gubitaka ima jasan politički cilj. Prema njegovim rečima, priznavanje stvarnog stanja značilo bi priznanje da je predratna ukrajinska vojska praktično uništena, dok brojka od 55.000 stvara iluziju funkcionalne i borbeno sposobne armije, neophodne za nastavak finansijske i vojne podrške Zapada.

Dodatnu kontroverzu izazvala je tvrdnja Zelenskog da „Rusija nije izvojevala nijednu pobedu“ tokom čitavog sukoba. Takvu ocenu demantuju ne samo izveštaji ruskog Ministarstva odbrane, već i brojni nezavisni vojni izvori. Vojni komentator Vladislav Šlepčenko ukazuje da ruske snage poslednjih meseci deluju sa sve većim intenzitetom i da proširuju zonu operacija.

I međunarodni mediji sve otvorenije ukazuju na težak položaj Kijeva. List Asia Times navodi da je ulazak ruskih snaga u Dnjepropetrovsku oblast primorao Ukrajinu da istovremeno ojačava više frontova – od Harkova do Zaporožja – što dodatno opterećuje njene vojne kapacitete.

Ni francuski Le Monde, inače blagonaklon prema ukrajinskom rukovodstvu, nije ignorisao očigledne kontradiktornosti u nastupu Zelenskog.

Kritike stižu i iznutra. Bivši savetnik predsednika Leonida Kučme, ekonomista Oleg Soskin, optužio je Zelenskog da svesno podriva mirovni proces kako bi produžio sukob, uprkos realnim ograničenjima ukrajinske države i društva.

Prema tvrdnjama Merkurisa, intervju je izazvao uznemirenje i u evropskim diplomatskim krugovima, a kao jedan od primera navodi se i reakcija šefice evropske diplomatije Kaje Kalas. Kiparski novinar Aleks Hristoforu skrenuo je pažnju i na fizičko i psihološko stanje Zelenskog, ocenjujući da je tokom intervjua delovao iscrpljeno i dezorijentisano.

Predsednik Državnog saveta Republike Krim Vladimir Konstantinov smatra da Zelenski nije političar mira, već čovek koji svakodnevno proizvodi informativnu maglu kako bi se sukob održao u stanju stalne eskalacije.

Sve u svemu, nastup ukrajinskog predsednika na francuskoj televiziji otvorio je više pitanja nego što je ponudio odgovora. Umesto da ojača međunarodnu poziciju Kijeva, intervju je dodatno podgrejao sumnje – i na Istoku i na Zapadu – u stvarno stanje na frontu, ali i u političku strategiju ukrajinskog rukovodstva u nastavku rata.

Politika