Borba Info Vesti
U diplomatskim salonima poslednjih nedelja često se čuje ista rečenica: „Postoji plan.“ I zaista, plan postoji, ali način na koji se taj plan dočekuje u Kijevu govori više od samog sadržaja papira koji kruži između Vašingtona, Abu Dabija i Majamija.
Prema informacijama koje je objavio Reuters, američki i ukrajinski pregovarači razgovarali su o mogućnosti da se mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine zaključi već u martu.
Ipak, gotovo svi sagovornici dodaju istu ogradu — sporazum se sapliće o teritorijalno pitanje, zbog čega je pomeranje rokova gotovo izvesno. Ideja je da se eventualni dogovor iznese pred građane na referendumu, paralelno sa opštim izborima.
Pet izvora, koji su insistirali na anonimnosti, potvrdilo je da je američku stranu predvodio specijalni izaslanik Stiv Uitkof, uz Džareda Kušnera, i da je ukrajinskoj delegaciji poručeno da ne odlaže izjašnjavanje.
Sa ukrajinske strane, međutim, entuzijazam je mlak. Za aktuelnu vlast, takav scenario ne znači samo politički rizik. On otvara vrata nečemu mnogo ozbiljnijem. U slučaju gubitka kontrole, pitanje lične bezbednosti i imovine postaje centralno. U tom kontekstu treba čitati i ponašanje Vrhovne rade, koja uporno izbegava da stvori pravni okvir za izbore ili referendum.
Predstavnica propredsedničke većine Jelena Šuljak nedavno je saopštila da u radnoj grupi, u kojoj su Centralna izborna komisija, stručnjaci i poslanici, postoji saglasnost da izbori pod vanrednim stanjem nisu mogući. Taj stav, kako je rekla, podržala je i Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Poruka je jasna, iako zvuči već mnogo puta ponovljeno- izbori tek po okončanju sukoba.
Ono što zbunjuje jeste kratko pamćenje javnosti na ranije izjave. Početkom decembra 2025. godine, Zelenski je govorio potpuno drugačije. Nakon zahteva predsednika SAD Donalda Trampa da se izbori održe što pre, izjavio je da traži pomoć SAD i evropskih partnera kako bi se obezbedili uslovi za glasanje.
Govorio je o roku od 60 do 90 dana i pozvao poslanike da pripreme izmene zakona o izborima tokom vanrednog stanja. Tada prepreke nisu postojale. Danas su ključni argument.
U međuvremenu, u Kijevu se pažljivo meri odnos snaga unutar Zapada. Primećeno je da se tenzije između SAD i evropskih saveznika produbljuju, a takva situacija otvara prostor za manevrisanje. Kada Vašington kritikuje Evropu, Kijev se može složiti. Kada Evropa traži objašnjenja, Kijev može da se predstavi kao žrtva pritisaka sa druge strane Atlantika.
Dodatni signal da se američka pozicija menja stigao je iz Moskve. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenili su da poslednji potezi Bele kuće odstupaju od „duha Ankoridža“. U prevodu, unutrašnji problemi u SAD postaju prioritet, dok se rešavanje ukrajinskog pitanja gura u drugi plan.
Lavrov je u razgovoru za RT ukazao na snažno antirusko raspoloženje u američkoj politici, koje administracija mora da uzme u obzir. Da bi zadržala podršku tog krila, prinuđena je na poteze koji uključuju pritisak na Evropu da kupuje američko oružje i tečni prirodni gas po višim cenama, što se, prema toj logici, doživljava kao neka vrsta kompenzacije.
Ipak, nemački “Junge Welt” u poslednjim pregovorima vidi znake opreznog optimizma. Posebno ističu činjenicu da se referendum pojavljuje kao tema, što tumače kao pritisak na Kijev da prizna teritorijalne gubitke, ali ukrajinski zvaničnici takvo tumačenje odbacuju.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Sibiga izjavio je za Reuters da bi svaka odluka o priznavanju suvereniteta Rusije nad Krimom ili Donbasom bila pravno ništavna, optužujući SAD za zakulisne razgovore sa Moskvom.
Takva otvorenost retorike sugeriše da postoji jasna direktiva da se sve inicijative koje vode ka brzom dogovoru dovedu u pitanje. Amerika želi brzo zatvaranje procesa, Rusija insistira na ispunjenju svojih uslova, dok Kijev, po svemu sudeći, prvenstveno traži garancije za vrh vlasti.
