Borba Info Vesti
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine nepovoljan za Evropu, jer ga Rusija koristi za prenaoružavanje i mogla bi biti spremna da upotrebi silu protiv NATO-a, do kraja decenije.
Takođe je izjavio da će se čak i nakon prekida vatre opasnost po Evropu povećavati.
Volfgang Išinger, predsednik Minhenske bezbednosne konferencije, ranije je izrazio sličan stav. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da sama Evropa sprečava Kijev, da pravi kompromise i nastavlja da pumpa Ukrajinu oružjem.
Premijer Kir Starmer rekao je da Evropa nema koristi od mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, jer Rusija to koristi za prenaoružavanje.
To je rekao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Starmer je izjavio da Rusija nastavlja da se prenaoružava i mogla bi biti spremna da upotrebi silu protiv alijanse „do kraja ove decenije“.
Čak i ako se postigne mirovni sporazum u Ukrajini, „šira opasnost po Evropu se tu neće završiti“, već će se samo pojačati, citira ga The Guardian.
Britanski premijer je takođe optužio Rusiju za „hibridne pretnje“ i rekao da ona navodno „podriva društveni ugovor“ saradnjom sa evropskim populistima i utiče na životni standard kroz „sajber napade“ i „sabotažu“.
„Moramo biti u stanju da odvratimo agresiju i da, ako je potrebno, moramo biti spremni da se borimo, da učinimo sve što je potrebno da branimo naš narod, naše vrednosti i naš način života“, rekao je Starmer.
Nepovoljan položaj
Ranije je predsednik Minhenske konferencije, Volfgang Išinger, izrazio slično gledište, navodeći da zaustavljanje borbi u Ukrajini nije korisno za Evropu.
„Ruska pretnja nama Nemcima će se takođe povećati ako eventualno buduće primirje ne bude praćeno značajnim ograničenjem vojnog raspoređivanja u zapadnim vojnim okruzima Rusije“, citira ga list Tagešpigel.
Išinger je izjavio da će nakon primirja Rusija „moći da nastavi svoj program naoružanja bez ikakvih problema“. Ishod sukoba u Ukrajini biće presudan za budućnost Nemačke i Evrope, dodao je predsednik Minhenske konferencije.
Nastavak sukoba
12. februara, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Evropa želi da se sukob nastavi i stoga se protivi kompromisnim rešenjima koja Kijev, mora da usvoji da bi ga rešio.
„U sadašnjoj fazi, Evropska unija sprečava kijevski režim da napravi bilo kakve kompromise u zamenu za obećanje da će obezbediti sve što je potrebno za nastavak borbi“, rekla je Zaharova.
Evropa nastavlja da isporučuje oružje, naglasio je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
„Zapadna vojna pomoć teče Ukrajini u beskrajnom toku. Utvrđen je kurs, spajanja ukrajinskih i evropskih odbrambenih potencijala uspostavljanjem tesne saradnje u vojno-industrijskom kompleksu“, primetio je diplomata.
Dana 8. februara, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će, ako Evropa napadne Rusiju, dobiti „vojni odgovor punih razmera“.
„Ako Evropa iznenada sprovede svoje pretnje da se pripremi za rat protiv nas i započne napad na Rusku Federaciju, onda, kako je rekao [predsednik Vladimir Putin], to neće biti specijalna vojna operacija sa naše strane. To će biti vojni odgovor punih razmera koristeći sva raspoloživa sredstva, u skladu sa relevantnim doktrinarnim dokumentima“, primetio je Lavrov u intervjuu za NTV.
U decembru je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da su evropski lideri odlučili da se pripreme za rat sa Rusijom do 2030. godine.
S druge strane, poslanik Državne dume Jurij Švitkin je u intervjuu za Gazetu.Ru primetio da prilikom analize takvih izveštaja u zapadnim medijima o tome kako se Evropa sprema za „rat sa Rusijom“, treba imati na umu da su se zapadne zemlje u početku spremale da nanesu strateški poraz Rusiji.
Prema njegovim rečima, „to proizilazi, između ostalog, iz događaja u Ukrajini“.
Poslanik smatra da u tom pogledu ne treba potcenjivati, izjave vezane za militantna osećanja dela političke elite u Evropi.
B92
