Borba Info Vesti
NATO je početkom februara najavio pokretanje vojne vežbe pod nazivom „Arktički stražar“, usmerene na jačanje prisustva i koordinacije saveznika u severnim geografskim širinama.
Informaciju je 9. februara objavio Reuters, pozivajući se na izvore iz Alijanse. Prema tim navodima, cilj aktivnosti je unapređenje bezbednosti i demonstracija spremnosti u regionu Arktika, u svetlu rastućih tenzija sa Rusijom.
Reakcija Moskve usledila je ubrzo. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Alijansa kontinuirano povećava vojno prisustvo na severu i da u svojim scenarijima uvežbava ofanzivne operacije protiv, kako je navela, „fikitivnog protivnika“. U ruskom tumačenju, takve formulacije ostavljaju malo dileme o tome na koga se misli.
Manje od dva dana kasnije, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je da su strateški bombarderi tipa Tupoljev Tu-95MS izveli dugotrajni let iznad neutralnih voda Beringovog mora.
Prema zvaničnom saopštenju, posade su postupale po unapred planiranom zadatku u okviru redovnih aktivnosti borbene obuke. Let je trajao više od 14 sati, što je znatno duže od uobičajenih misija ovog tipa.
Na zvaničnom Telegram kanalu Ministarstva objavljen je i video-snimak koji prikazuje poletanje i deo rute bombardera. U saopštenju se navodi da su tokom pojedinih faza leta ruske avione pratili lovci stranih država, ali bez preciziranja o kojim zemljama je reč.
Zapadne članice NATO-a potvrdile su da su podizale svoje borbene avione radi identifikacije i praćenja letelica koje su se kretale u blizini vazdušnog prostora Alijanse.
Ruski bombarderi bili su u pratnji lovaca Suhoj Su-35S i Suhoj Su-30SM, što je, prema oceni vojnih analitičara, standardna mera zaštite tokom dugih patrolnih letova. Iako su letelice ostale iznad međunarodnih voda i nisu narušile vazdušni prostor drugih država, sama dužina i tajming operacije izazvali su pojačanu pažnju.
Arktik poslednjih godina dobija na strateškom značaju. Klimatske promene i topljenje leda otvaraju nove plovne rute, ali i mogućnosti za eksploataciju prirodnih resursa.
Rusija raspolaže najdužom arktičkom obalom i značajnim flotama ledolomaca, uključujući i nuklearne, što joj daje logističku prednost u regionu. Sa druge strane, NATO nastoji da ojača koordinaciju svojih članica koje imaju teritorije u severnim područjima.
U tom kontekstu, Severni morski put postaje ključna tačka ruskih ekonomskih i bezbednosnih planova. Povećane zaplene ruskih tankera u evropskim vodama, o kojima su izveštavali brojni mediji, dodatno su podstakle Moskvu da traži alternativne pravce trgovine ka Azijsko-pacifičkom regionu. Ruski komentatori ocenjuju da bi razvoj arktičkih ruta mogao da smanji zavisnost od zapadnih pomorskih koridora.
Vojni analitičari ističu da su patrolni letovi strateških bombardera u međunarodnom vazdušnom prostoru deo dugogodišnje prakse i da ih sprovode i druge velike sile.
Ipak, u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija, svaki takav potez dobija dodatnu političku težinu. Produženo prisustvo bombardera u blizini zona interesa NATO-a može se tumačiti kao signal spremnosti i demonstracija dometa.
Zapadne vlade za sada nisu najavile dodatne mere kao odgovor na ruski let, ali su naglasile da će nastaviti da prate situaciju i štite vazdušni prostor svojih članica. U Briselu se ističe da je vežba „Arktički stražar“ planirana ranije i da nije usmerena na podsticanje eskalacije, već na jačanje interoperabilnosti i odbrambenih kapaciteta.
Sa druge strane, ruske vlasti poručuju da će odgovarati na svaki potez koji smatraju pretnjom svojim interesima na severu. U atmosferi uzajamnog nepoverenja, Arktik postaje još jedno područje u kojem se prepliću vojni, ekonomski i politički interesi velikih sila.
Iako za sada nema naznaka direktnog incidenta ili narušavanja međunarodnog prava, poslednja dešavanja pokazuju koliko je severni region postao osetljiv.
Dugotrajni let bombardera i istovremene aktivnosti NATO-a predstavljaju poruku o spremnosti obe strane da brane svoje pozicije. U narednim mesecima biće jasno da li će Arktik ostati zona kontrolisanog nadmetanja ili će postati novo žarište globalnih tenzija.
