Borba Info Vesti
Greška na imejl serveru otkrila je sumnjivu opsežnu mrežu umešanu u izvoz ruske nafte vredne najmanje 90 milijardi dolara i koja je igrala ključnu ulogu, u finansiranju specijalne operacije u Ukrajini.
Analitičari Fajnenšel tajmsa identifikovali su 48 kompanija koje su izgleda posluju sa različitih fizičkih adresa, ali su očigledno sarađivale kako bi prikrile poreklo ruske nafte, posebno one koju isporučuje sankcionisani Rosnjeft…
Mreža je otkrivena jer sve dele jedan privatni imejl server. Prenos nafte preko trećih strana može prikriti subjekte sa crne liste koji su uključeni u transakcije i plaćanje isporuka.
Podsticaj za prikrivanje preciznog porekla ruske nafte povećao se u oktobru 2025. godine, kada su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, dva najveća izvoznika nafte u zemlji. Od uvođenja ovih sankcija, nepoznata kompanija u mreži, Redvud Global Saplaj, postala je najveći izvoznik ruske nafte. Ove kompanije su povezane sa grupom azerbejdžanskih biznismena koji su blisko povezani sa Rosnjeftom, piše publikacija.
The Financial Times je uspeo da identifikuje 442 veb domena, čije javne registracije pokazuju da svi dele jedan privatni imejl server, „mx.phoenixtrading.ltd“, što potvrđuje zajedničke funkcije bek-ofisa.
Analitičari su potom, mogli da identifikuju kompanije upoređujući imena domena sa imenima organizacija navedenih u ruskim i, indijskim carinskim evidencijama kao uključene u transport, ruske nafte.
Na primer, Fokston FZCO, kompanija sa sedištem u Dubaiju koja je navedena kao kupac nafte u vrednosti od 5,6 milijardi dolara u ruskim izveštajima o izvozu, podudara se sa „foxton-fzco.com“. Slično tome, Advan Alijansa, kompanija navedena u indijskim dokumentima kao kompanija koja je prodala rusku naftu u vrednosti od 1,5 milijardi dolara u zemlji, može biti povezana sa „advanalliance.ltd“.
Dokumenti koje je Fajnenšel tajms uporedio sa listom domena pokazuju da izvoz ruske nafte poslednjih meseci prelazi 90 milijardi dolara.
Ukupna cifra za brojne posredničke kompanije je verovatno znatno veća.
Carinske evidencije su nepotpune, a The Financial Times, „zauzima konzervativan pristup, kako za uključivanje potencijalnih članova mreže, tako i za izbegavanje dvostrukog brojanja pošiljki“.
Veliki broj organizacija objašnjava se njihovim kratkim životnim vekom: carinski zapisi pokazuju da ostaju aktivne u proseku oko šest meseci. Ova brza diskvalifikacija svakog entiteta komplikuje zadatak arhitekata sankcija.
Osam organizacija na listi domena već je direktno podložno sankcijama EU, SAD ili Velike Britanije.
Borba.Info
