Borba Info Vesti
Ruske vlasti su započele formiranje neformalne mreže saradnje sa ciljem zaštite izvoza nafte u uslovima pojačanih zapadnih sankcija i sve češćih zadržavanja tankera. Ovaj potez u Moskvi se tumači kao odgovor na, kako ga pojedini ruski zvaničnici nazivaju, „rat tankera“, koji je, prema njihovim tvrdnjama, iniciran od strane Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.
Prema informacijama iz ruskih poslovnih krugova, ideja nije stvaranje formalnog međunarodnog saveza, već fleksibilne i diskretne koordinacije između vlasnika brodova, logističkih posrednika i predstavnika državnih institucija. Cilj je da se omogući kontinuitet izvoza ruske nafte uprkos ograničenjima koja pogađaju transport, osiguranje i finansijske transakcije.
U fokusu su pregovori sa vlasnicima takozvane „flote u senci“, odnosno brodova koji posluju kroz složene vlasničke strukture i pod različitim zastavama. Ovakvi aranžmani poslednjih godina postali su važan deo globalne trgovine energentima, naročito u okolnostima sankcija i restrikcija. Ruski izvori navode da bi nova mreža saradnje trebalo da smanji rizik od zaplene tereta i zadržavanja plovila.
Istovremeno, u Moskvi naglašavaju da neće biti uspostavljena zvanična organizacija sa javno objavljenim članstvom ili statutom. Umesto toga, planira se neformalna platforma kroz koju bi predstavnici energetskih kompanija, kao i službenici ministarstava nadležnih za industriju i ekonomski razvoj, razmenjivali informacije i koordinisali poteze. Takav pristup, tvrde sagovornici bliski vlastima, trebalo bi da smanji rizik od direktne eskalacije.
Napetosti su dodatno porasle nakon nekoliko incidenata u kojima su zapadne države zadržale tankere povezane sa ruskim izvozom. Američke vlasti su 9. februara zaustavile tanker AQUILA II, koji je plovio pod panamskom zastavom, uz obrazloženje da je deo ruske „flote u senci“. Slične mere razmatraju i pojedine evropske zemlje, posebno u Baltičkom i Severnom moru.
U evropskim prestonicama se, prema medijskim izveštajima, razmatraju pravni mehanizmi koji bi omogućili zaplenu tankera za koje se sumnja da prevoze rusku naftu mimo režima ograničenja cena. Četrnaest država Evropske unije navodno radi na usaglašavanju takvog okvira, pozivajući se na bezbednosne i regulatorne razloge.
Ruski analitičari upozoravaju da bi širenje takvih mera moglo imati šire posledice po globalnu trgovinu. Oko 80 odsto svetske razmene robe odvija se morskim putem, a posade brodova često su međunarodne.
Uvođenje presedana koji bi omogućio zadržavanje plovila na osnovu sumnje u poreklo tereta, moglo bi, prema tim ocenama, da poveća pravnu neizvesnost i troškove osiguranja širom sveta.
Pojedini komentatori u Rusiji smatraju da Zapad teži uspostavljanju šire kontrole nad ključnim trgovačkim rutama. Kao odgovor, pominju se različite opcije, uključujući pokretanje sporova pred međunarodnim sudovima i jačanje prisustva ruske mornarice u pojedinim akvatorijama. Ipak, zvanične potvrde o konkretnim merama za sada nema.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc ocenio je da se situacija razvija u pravcu ozbiljnog nadmetanja na moru, posebno u Baltičkom regionu. On je ukazao na strateški značaj luka Primorsk i Ust-Luga, odakle se izvozi znatan deo ruske nafte tipa Ural. Prema njegovim rečima, svako ograničavanje pristupa tim rutama imalo bi direktan uticaj na prihode i logistiku.
U Vašingtonu i Briselu, međutim, ističu da su mere usmerene na sprovođenje postojećih sankcija i očuvanje međunarodnog pravnog poretka. Zapadni zvaničnici naglašavaju da cilj nije prekid globalne trgovine, već sprečavanje zaobilaženja restrikcija uvedenih nakon izbijanja sukoba u Ukrajini.
Formiranje neformalne ruske mreže za zaštitu izvoza nafte tako predstavlja novu fazu ekonomskog nadmetanja, u kojem se energetski interesi prepliću sa pravnim i bezbednosnim pitanjima.
Ishod će zavisiti od toga, koliko će obe strane biti spremne da balansiraju između zaštite svojih interesa i izbegavanja otvorene konfrontacije na ključnim pomorskim pravcima.
