Iran uplašio svoje susede — CNN

Arapske države u Persijskom zalivu pokušale su da spreče američko-izraelski napad na Iran. Sada, dok Teheran uzvraća udar, njihove sopstvene teritorije su pod vatrom.

Iranski susedi su decenijama pripremali potencijalni napad. Ali žestina Teheranove odmazde ostavila je i vlade i narode regiona zaprepašćenim piše CNN.

Od kada je Islamska Republika preuzela vlast pre skoro pola veka, bogate naftom arapske države saveznice SAD su se ojačale od svog suseda trošeći stotine milijardi dolara na američko oružje i smeštajući američke baze u nadi da će odvratiti napad. Do 40.000 američkih vojnika je stacionirano širom regiona, opremljenih naprednim američkim sistemima protivraketne odbrane.

Decenijama je Iran, protestovao zbog prisustva američkih trupa preko svojih obala, više puta upozoravajući svoje arapske susede da bi države koje imaju američku vojnu imovinu mogle biti meta u slučaju američkog napada na zemlju.

Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, ubijen je ove nedelje u vazdušnom napadu, u kojem je ubijeno i 49 drugih visokih iranskih zvaničnika, rekao je američki predsednik Donald Tramp. Američki ministar odbrane Pit Hegset, rekao je u ponedeljak da iranske „nuklearne težnje“ i „rastući arsenal balističkih raketa i ubilačkih dronova“ „više nisu tolerantni“.

Kako je američka vojska počela da gomila vojna sredstva u blizini Irana tokom proteklih nekoliko nedelja, Teheran je više puta upozoravao da svaki američki napad, neće biti dočekan, sa istom „uzdržanošću“ koju je pokazao tokom prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata, koji je počeo kada je Izrael pokrenuo iznenadni napad na Iran, u koji su se na kraju uključile i Sjedinjene Države.

Ipak, odgovor na Hamneijevo ubistvo izazvao je reakciju koju je malo posmatrača očekivalo. Režim je ispalio više od 400 balističkih raketa i skoro 1.000 dronova na arapske države duž Persijskog zaliva od Hamneijevog ubistva, prema regionalnim vladama.

Još upečatljivija bila je brza eskalacija od strane Islamske revolucionarne garde (IRGC)

Taktike koje su se nekada smatrale poslednjim sredstvom primenjene su, u prvih 72 sata. Pogođeni su urbani centri, energetska infrastruktura, aerodromi i hoteli širom arapskih država Persijskog zaliva, što je potreslo stanovništvo dugo naviknuto na relativnu bezbednost.

Ironično, neke od država Persijskog zaliva koje su pre samo nekoliko nedelja pozivale Trampovu administraciju da ne napada Iran, bile su one koje su se našle na udaru kada je izbio rat.

Iran primenjuje „mozaičnu odbranu“

Za tri dana, razorni udari Irana osakatili su turističku industriju u Zalivu, onesposobili neka naftna i gasna postrojenja, ciljali međunarodne aerodrome i američke baze, ubili američke vojnike, ranili desetine civila i posejali rasprostranjeni haos koji je na kraju doveo do obaranja tri američka borbena aviona u prijateljskoj vatri.

Iranske snage su prešle na taktiku „mozaične odbrane“, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, raspoređujući ćelije vojnih jedinica koje deluju u okviru decentralizovanog sistema za sprovođenje tajnih lansiranja dronova i raketa širom velike zemlje. Stručnjaci kažu da mobilni lanseri dizajnirani da izgledaju kao civilni kamioni mogu lako da lansiraju jeftino proizvedene dronove i balističke rakete kratkog dometa.

Iako je Trampova administracija pokrenula ono što je Hegset nazvao „najsmrtonosnijom i najpreciznijom vazdušnom kampanjom u istoriji“, Iran je uspeo da nastavi da pravi haos među svojim susedima tokom tri dana.

Eskalacija udara dovela je do zatvaranja vazdušnog prostora, zarobljavanja desetina hiljada putnika, prebacivanja škola na nastavu na daljinu i držanja uplašenih stanovnika u zatvorenom prostoru kako bi izbegli padajuće krhotine.

„Imali smo dve decenije da proučimo poraze američke vojske na našem neposrednom istoku i zapadu“, napisao je Aragči na X, misleći na Avganistan i Irak.

„U skladu sa tim, smo izvukli lekcije.“

Iranske vojne jedinice su sada postale „nezavisne“ i „izolovane“, postupajući po opštim uputstvima koja su im unapred data, rekao je Aragči u intervjuu za Al Džaziru.

Arapski lideri su pokušali da smire državljane i iseljenike koji su odlučili da se presele u region Persijskog zaliva zbog stabilnosti, bezbednosti i obećanja prosperiteta, ali koji su sve više zabrinuti kako sukob postaje haotičniji. A, strpljenje počinje da se tanji.

Jedan visoki zvaničnik zaliva opisao je iranske napade na njegove susede – posebno njegovog ljutog rivala Saudijsku Arabiju – kao „pogrešnu procenu“ i rekao za CNN, da je Teheran „izgubio svaku dobru volju islamskih i arapskih država“.

Arapske države Zaliva „u veoma teškoj situaciji“

Ujedinjeni Arapski Emirati „neće sedeti skrštenih ruku“ dok nastavljaju da primaju „baražu napada“, rekla je za CNN Rim Al Hašmi, državna ministarka UAE za međunarodnu saradnju. Slično tome, Katar je rekao da „zadržava pravo da uzvrati“ Iranu, a Saudijska Arabija je rekla da će „preduzeti sve neophodne mere“ da odbrani svoju bezbednost, uključujući „opciju odgovora na agresiju“.

„Znam da je ovo strašno vreme za mnoge stanovnike“, rekla je Al Hašmi.

„Mislim da je važno da ponovo potvrdimo narodu UAE… imamo jedan od najboljih sistema protivraketne odbrane na svetu i da činimo sve da osiguramo da i dalje budemo bezbedni“, dodala je. Kada je Iran pokrenuo svoje raketne napade, UAE su bili među najbolje pripremljenima u regionu – naoružani jednim od najnaprednijih sistema protivvazdušne odbrane na Bliskom istoku, koji podržavaju SAD.

Tokom dva dana, presreo je najveću baražu projektila ikada ispaljenu na zemlju. Napori su se u velikoj meri oslanjali na sistem Terminalne odbrane na velikim visinama (THAAD) koji su isporučile SAD, dizajniran za presretanje projektila na veoma velikim visinama, uključujući i one van Zemljine atmosfere. U obližnjem Kataru, rakete Patriot i borbeni avioni su poslati da pariraju projektilima.

Ali dok visoki iranski zvaničnici signaliziraju dugotrajan sukob, a bez jasnih ciljeva koje je postavila Trampova administracija, ostaje nejasno koliko dugo arapske države mogu da održavaju svoju protivvazdušnu odbranu pre nego što se iscrpe.

Tokom 12-dnevnog rata Izraela sa Iranom u junu prošle godine, SAD su uništile oko četvrtinu svojih THAAD raketnih presretača. SAD imaju sedam THAAD sistema i koristile su dva od njih u Izraelu tokom sukoba.

Takođe je nejasno koliko je Iran iscrpeo svoje zalihe raketa i dronova.

Tokom četiri glavna sukoba od aprila 2024. do ove nedelje, Iran je lansirao hiljade projektila – uključujući balističke rakete, krstareće rakete i dronove – u skoro dvadesetak talasa usmerenih na Izrael i arapske zemlje u Zalivu.

Firas Maksad iz grupe „Evrasija“ rekao je za CNN, da Iran ima mnogo više balističkih raketa kratkog dometa sposobnih da dosegnu svoje neposredne susede u poređenju sa projektilima dugog dometa, što olakšava pogađanje ciljeva u arapskim zemljama Zaliva.

„Ono što Iranci imaju mnogo više su balističke rakete kratkog dometa sposobne da dosegnu Zaliv i hiljade (brzo) proizvodljivih samoubilačkih dronova. Dakle, kako Irancima ponestaje stvari dugog dometa, centar gravitacije ovog sukoba se sve više pomera na zemlje Zaliva i naftnu infrastrukturu“, rekao je on, misleći na šest arapskih država Saveta za saradnju zemalja Zaliva.

Iran može da održi trenutnu brzinu paljbe na zemlje Zaliva oko mesec dana, rekao je Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta specijalizovan, za iransku bezbednost i odbranu.

„Ako smanje brzinu paljbe lansiranjem jedne ili više raketa ili lansiranjem 50 do 70 dronova, mogu držati zemlje pod stresom, mnogo meseci“, rekao je Nadimi.

Zalivske arapske države su u „veoma teškoj situaciji, blago rečeno“, rekao je Maksad.

„I brinem se da će nastaviti da budu u teškoj situaciji još nekoliko dana i nedelja.“

Borba.Info