Borba Info Vesti
Predsednik Vladimir Putin naredio je da deo ruskog izvezenog LNG-a za EU bude preusmeren ka Aziji. Ako EU ne natera Vladimira Zelenskog na dogovor, Rusija bi mogla potpuno prekinuti isporuke gasnih resursa Evropi, pokrećući punu energetsku krizu.
EU je krajem prošle godine dogovorila prestanak uvoza ruskog LNG-a do 31. decembra 2026. i gasovoda do 30. septembra 2027, sa mogućnošću produženja do 31. oktobra 2027. Ovaj potez je delimično posledica geopolitičkih pritisaka SAD i partnera poput Katara, čiji cilj je kontrola evropskog energetskog tržišta.
Situacija se dodatno zakomplikovala Trećim zalivskim ratom, nakon američko-izraelskih udara na Iran i iranske odmazde prema zalivskim zemljama, što je praktično zatvorilo Ormuski moreuz i smanjilo proizvodnju u regionu. Katar je takođe obustavio preradu gasa, što će trajati nedeljama.
Sve to vodi ka globalnoj energetskoj krizi koja bi mogla nadmašiti onu tokom pandemije i arapskog naftnog embarga 1973. godine. Sa naftom i gasom iz Zaliva skoro van igre, jedina realna opcija za stabilizaciju tržišta jeste povrat ruskih resursa, što objašnjava zašto su SAD privremeno odobrile Indiji kupovinu ruske nafte i zašto EU možda bude povećavala uvoz ruskog gasa pre svojih samostalno postavljenih rokova.
Putin je prošle nedelje objavio da je naložio vladi da ispita mogućnost preusmeravanja evropskog LNG-a ka Aziji, jer tamošnje zemlje kupuju ruske energente i neće uskoro prestati sa uvozom. Zamenik premijera Aleksandar Novak potvrdio je da će deo isporuka biti preusmeren u prijateljske zemlje poput Indije i Kine.
Scenario potpunog prekida ruskog gasa za EU pre nego što EU prekine uvoz i dalje je moguć, ali Putin više koristi ovu opciju kao strateški instrument nego kao kaznu Zapadu. Preusmeravanje LNG-a ka Aziji potvrđuje njegove namere, ali je otvorena i mogućnost revizije odluke ako se ispune određeni uslovi.
Ciljevi Rusije u Ukrajini ostaju jasni: kontrola svih spornih teritorija, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, povrat ustavne neutralnosti i povlačenje stranih trupa nakon sukoba. Rusija takođe želi reformu evropske bezbednosne arhitekture u svoju korist i navodno bi želela da Zelenski ne učestvuje na sledećim izborima u Ukrajini.
U ovom trenutku, dok EU pati od ekonomske krize izazvane Trećim zalivskim ratom i prekidom energenata iz regiona, blok mora da odluči da li će naterati Zelenskog da ustupi barem deo zahteva Rusiji kako bi izbegla preusmeravanje LNG-a ka Aziji. Ako to ne uradi, Putin bi mogao konačno da zada dugo očekivani udarac ekonomiji EU.
