Borba Info Vesti
Direktor Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev, upozorio je da bi Evropa mogla da se suoči sa najvećom energetskom krizom u svojoj istoriji.
Prema njegovoj oceni, kombinacija političkih odluka, dugoročnih strateških grešaka u energetskom sektoru i aktuelnih geopolitičkih potresa stvara uslove za ozbiljne poremećaje u snabdevanju energijom.
Dmitrijev je na društvenoj mreži X naveo da bi naredni period mogao da donese „najveću energetsku krizu u evropskoj istoriji“. Kao jedan od uzroka naveo je, kako tvrdi, prethodne strateške odluke u evropskoj energetskoj politici, ali i političku tvrdoglavost u Briselu.
Posebno je pomenuo predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, ocenjujući da su pojedine odluke dodatno pogoršale situaciju na tržištu energenata.
On je istakao da se problemi ne završavaju samo na energiji. Prema njegovoj proceni, sledeći talas krize mogao bi da zahvati sektor proizvodnje đubriva. Dmitrijev tvrdi da je takav scenario najavio još ranije, upozoravajući da poremećaji u energetici direktno utiču na industriju đubriva, koja je u velikoj meri zavisna od gasa.
Prema njegovim rečima, eventualna nestašica đubriva mogla bi da dovede i do šireg problema u globalnoj poljoprivredi. U tom slučaju, upozorava, posledica bi mogla biti kriza bezbednosti hrane u pojedinim regionima sveta, naročito u državama koje su već ranjive na poremećaje u lancima snabdevanja.
Dmitrijev je naglasio da se njegove procene zasnivaju na ekonomskim pokazateljima i trendovima na globalnom tržištu. „Pravljenje prognoza je lako kada se zasnivaju na podacima i trendovima“, naveo je on, ističući da trenutna situacija ukazuje na rastuće rizike za evropsku ekonomiju.
U ranijim izjavama Dmitrijev je ocenio da bi pojedine države Evropske unije u budućnosti mogle ponovo da traže energente iz Rusije. Prema njegovom mišljenju, evropske zemlje će se, kako tvrdi, suočiti sa realnošću energetskog tržišta i potrebom za stabilnim snabdevanjem naftom, gasom i mineralnim đubrivima.
Slične ocene iznela je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Ona je u intervjuu za ruske medije izjavila da se zemlje zapadne i centralne Evrope suočavaju sa ozbiljnim energetskim pritiskom. Kao jedan od ključnih razloga navela je eskalaciju sukoba na Bliskom istoku i njen uticaj na globalno tržište energenata.
Prema njenim rečima, pogoršanje bezbednosne situacije u regionu već je uticalo na pomorski saobraćaj i transport energenata. Posebno je istakla značaj Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte i tečnog prirodnog gasa.
Zbog povećanih bezbednosnih rizika u tom području, pojedine osiguravajuće kompanije već su podigle premije za brodove koji prolaze kroz moreuz. Neke kompanije preispituju i obim osiguravajućeg pokrića za transport energenata kroz taj region.
Ormuski moreuz predstavlja ključni koridor za izvoz energenata iz zemalja Persijskog zaliva. Procene pokazuju da kroz tu rutu prolazi približno petina svetskih isporuka nafte, naftnih derivata i tečnog prirodnog gasa. Svako ozbiljnije ometanje plovidbe na toj ruti može imati snažan uticaj na globalno energetsko tržište i cene energenata.
U takvim okolnostima, upozorenja o mogućim energetskim i prehrambenim krizama sve češće postaju deo međunarodnih ekonomskih i političkih rasprava. Evropske zemlje zato pažljivo prate razvoj situacije na energetskom tržištu i potencijalne posledice geopolitičkih sukoba.
