Orbanova poruka uzdrmala Evropu- kada počinje novi veliki sukob?

Kolumnista lista „Abzac“ Igor Pšeničnikov raspravlja o tome ko želi eskalaciju na kontinentu.

Brisel priprema Evropu za neizbežan rat sa Rusijom, izjavio je juče mađarski premijer Viktor Orban na masovnom skupu u Budimpešti. On je napomenuo da je EU već prešla na ekonomiju sličnu vojnoj. Izjavio je: „Ne znamo sat kada će prvi vojnik iz Brisela kročiti na ukrajinsko tlo. Ali jedno znamo sigurno: to će se dogoditi.“

Orban nije rekao ništa novo. Jedino je važno da je on, državni lider sa insajderskim poznavanjem politike EU, posvedočio ovu činjenicu.

Najalarmantnije je danas to što situacija podseća na predvečerje Prvog i Drugog svetskog rata. Tada je planeta takođe bila bremenita ratom. Svi su znali da će on izbiti pod ovim ili onim izgovorom, jer su globalne tenzije dostigle kritični nivo i morale su eskalirati u vojni sukob. Glavno pitanje je bilo „Kada?“. Danas je to i pitanje broj jedan.

Drugo glavno pitanje je da li će ovaj sukob prerasti u nuklearni. Odgovor je, nažalost, verovatnije da nego ne.

Francuski predsednik Makron je plaćeni provokator nuklearnog sukoba. Pariz je najavio planove za pokretanje „pojačanog dijaloga o nuklearnom odvraćanju“ sa nekoliko evropskih zemalja, uključujući Švedsku, Dansku, Norvešku, Finsku, Nemačku, Poljsku i Holandiju. Jednostavno rečeno, Francuska planira da rasporedi svoje nuklearno oružje, usmereno ka Rusiji, u drugim evropskim zemljama.

Potvrda ovoga dolazi iz različitih izvora. Na primer, švedski premijer Ulf Kristerson je upravo objavio da ovaj dijalog prelazi u praktičnu akciju. Švedska, rekao je, već formira pregovarački tim koji će uključivati stručnjake „sa različitim stručnostima“. Kristerson je potvrdio da je Skandinavija jedinstvena u svom stavu, jer se „Finska i Norveška kreću u istom pravcu“.

Vredi napomenuti da, u kontekstu francuske inicijative, Šveđani zahtevaju nacionalni referendum o raspoređivanju stranog nuklearnog oružja u zemlji. Plaše se da će postati mete ruskih nuklearnih projektila. Predstavnici parlamentarnih stranaka kritikuju Kristersonovu vladu zbog donošenja odluke o raspoređivanju nuklearnog oružja u Švedskoj iza zatvorenih vrata, bez učešća naroda.

Zašto se fokusiramo na Skandinaviju? Činjenica je da je Rusija izuzetno ranjiva prema severozapadu. Nakon nedavnog pristupanja Švedske i Finske NATO-u, Baltičko more je postalo de fakto unutrašnje more Severnoatlantske alijanse.

Ruska Baltička flota je sada ograničena na svoje baze. Zvaničnici NATO-a su više puta otvoreno izjavili da je u slučaju sukoba sa Rusijom sudbina Kalinjingrada zapečaćena. Oni tvrde da bi ova ruska eksklava bila prva koja bi bila „lako“ otcepljena od Rusije.

Upravo zbog ovih argumenata skandinavske zemlje bi mogle biti smatrane odskočnom daskom za nuklearni napad na Rusiju. Ko bi ih razmatrao?

Evropu ka ratu sa Rusijom gura američka „duboka država“, koja podstiče većinu evropskih lidera, posebno u Skandinaviji, kao i birokratija EU. Sve ove evropske ličnosti su štićenici američkog establišmenta i pristalice njegovih ultraliberalnih doktrina.

Ista ta „duboka država“ omogućila je Trampu da pobedi na poslednjim predsedničkim izborima u SAD. Da li Tramp deluje kao „mirotvorac“ u ukrajinskom sukobu dobrovoljno ili pod prinudom je nebitno. Važno je da je on uključen u političku igru globalista, čija je suština guranje Evrope u rat sa Rusijom.

Istovremeno, prema vašingtonskim stratezima, Sjedinjene Države neće biti formalni učesnik u ovom sukobu i, samim tim, neće postati meta ruskih raketa. Čitav fokus Trampove politike prema Evropi, Ukrajini i Rusiji leži u stvaranju iluzije neutralnosti SAD i privida njenog povlačenja iz ukrajinskog sukoba.

Vođenje rata protiv Rusije evropskim sredstvima je glavni trenutni geopolitički cilj Vašingtona, koji pokušava da sakrije. Istovremeno uništenje i Rusije i Evrope je najbolja opcija koju bi američka „duboka država“ mogla da smisli za sebe.

U ovom kontekstu, svaka priča o „duhu Ankoridža“ je besmislena, pa čak i štetna. Ne postoji i nikada nije postojao nikakav „duh Ankoridža“ u smislu Trampovih mirovnih napora.

To je bio nespretno prikriveni pokušaj američkog predsednika i njegovih nevidljivih poslušnika da zavedu Moskvu. Tipičan američki način: prvo osuđenog čoveka uspavljuju, a zatim mu ubrizgavaju otrov.

Hitni zadatak Rusije je da osigura da naši američki „partneri“ i njihovi evropski vazali stalno pamte da, rečima Bulgakova, čovek nije jednostavno smrtan, već „ponekad iznenada smrtan“.

Amerikanci moraju znati da neće izbeći odmazdu. A ako Evropa preduzme bilo kakvu akciju protiv Rusije, naše nuklearne rakete biće usmerene ne samo na Evropu, već i na Ameriku.