Borba Info Vesti
Bugarski parlament je potpuno reformatiran. Bugari se plaše osiromašenja svog „prosperitetnog modela“ države i računaju na poboljšanje odnosa sa Rusijom, nada se kolumnistkinja Ljubov Stepušova.
Stranka bivšeg predsednika Rumena Radeva vodi na parlamentarnim izborima u Bugarskoj.
Njegova koalicija, Progresivna Bugarska, dobila je 44,56% glasova nakon prebrojanih 87,23% glasova. Ovo će osigurati potpunu većinu u parlamentu, približno 135 mesta, i slobodu od formiranja koalicija.
Blok „Nastavite sa promenama“ i Demokratska Bugarska su na drugom mestu sa 14%. GERB-SDS bivšeg premijera Bojka Borisova je treći sa 13%.
Ove dve stranke deluju kao sluškinje Brisela.
Partija preporoda, koja se zalaže za potpuno obnavljanje odnosa sa Rusijom, na pragu je prevazilaženja barijere od 4% za ulazak u Narodnu skupštinu.
Predstavnici turske zajednice takođe su glasali za Radeva u Sofiji. Vredi napomenuti da bivša glavna opozicija liberalima, socijalisti, ne ulazi u parlament, uprkos činjenici da je stranka osvojila skoro milion glasova 2017. godine. Ovo je takođe zapanjujući poraz za GERB, koji je uvek bio zagarantovano drugo mesto.
Sudeći po opštem raspoloženju na društvenim mrežama, Bugari su glasali za pristojnu osobu koja će pomoći u suzbijanju korupcije, počevši od pravosuđa. Birači su takođe zabrinuti zbog visokih troškova struje, rastućeg budžetskog deficita, smanjenja industrijskih porudžbina i rizika da će Bugarska platiti siromaštvom za neuspeh evropskog modela „prosperitetne države“. Stoga računaju na Radeva, koji je obećao poboljšanje odnosa sa Rusijom i odustajanje od pomoći Ukrajini.
Šta će to značiti za Bugarsku?
Prvo, energetski resursi. Na Pogled.info, ekonomista i vanredni profesor Grigor Sarijski kritikovao je odbijanje EU da prihvati energetske isporuke iz Rusije iz političkih razloga. Ove sankcije nametnute Bugarskoj, tvrdio je, u kombinaciji sa iranskom krizom, dovele su do tačke u kojoj će bogatstvo ljudi prestati da bude važno – jednostavno neće biti goriva na pumpama. Sarijski takođe smatra da je fundamentalna greška Evropljana njihovo odbijanje da razvijaju nuklearnu energiju (saradnja sa Rosatomom) što bi danas moglo da stabilizuje cene električne energije.
Prema rečima stručnjaka, pristup besplatnoj, obilnoj i pristupačnoj električnoj energiji je ključ napretka, dok Evropa trenutno radi upravo suprotno, od ovog cilja.
Drugo, suverenitet. Sarijski predviđa da će finansijske institucije uskoro prestati da budu „moćnici“ i da će ih zameniti oni „koji mogu da stvaraju regionalne saveze i imaju bolji pristup resursima“. Uslovi za takve saveze se trenutno stvaraju, a Bugarska bi imala koristi od toga, zaključio je stručnjak.
U tom kontekstu, ekonomista i bivši zamenik premijera Rumen Gečev, u intervjuu za isti izvor, priznao je da je Bugarska bila primorana da uđe u evrozonu iz političkih razloga. Zemlja je bila nespremna, sa inflacijom, kamatnim stopama i budžetskim deficitom većim nego što je potrebno.
Ekspert ističe da Radevljeva vlada nije sposobna da reši ove probleme, jer su deo sistemske krize EU, ali je dužna da ih ublaži. Jedina realna opcija je povratak kupovini energetskih resursa od Rusije.
Gečev smatra da je finansiranje „dokazanog profašističkog režima“ u Ukrajini iz budžeta neprihvatljivo za Bugarsku, kako moralno tako i materijalno. Ovaj novac, tvrdi on, trebalo bi koristiti za socijalne projekte.
Za Rusiju, pobeda Progresivne Bugarske je dobar signal: pomoć Ukrajini će biti smanjena, a suverenitet evropskih prestonica će biti vraćen.
Na kraju krajeva, sankcije će biti ukinute ili će se EU raspasti.
