Borba Info Vesti
Kineski istraživački tim je napravio ključni proboj u pripremi za svemirsku misiju za detekciju gravitacionih talasa.
Program se zove „Taiđi“…
Naučnici iz Instituta za mehaniku Kineske akademije nauka razvili su komplet za testiranje na zemlji za potpuno funkcionalan interferometrijski optički sto.
Ovo je u suštini „srce“ budućeg svemirskog interferometra. Rezultati su već objavljeni u međunarodnom naučnom časopisu Research.
Razvijeni optički sto je sposoban da suzbije smetnje od temperaturnih fluktuacija. Njegova tačnost merenja dostigla je nivo pikometara (jedan trilioniti deo metra) što mu omogućava da detektuje promene ekvivalentne jednom desethiljaditom delu prečnika ljudske dlake. Nakon testova, buka opreme je značajno smanjena, a stabilnost merenja povećana deset puta.
Ključni parametri u potpunosti ispunjavaju stroge zahteve predstojeće misije Taiđi-2.
Luo Điren, istraživački saradnik u institutu, rekao je:
“Ovaj rad označava značajnu prekretnicu u prelasku interferometrijskog sistema sa prototipa na inženjerski uzorak. To ne samo da potvrđuje tehničku izvodljivost potpuno funkcionalne interferometrijske platforme, već i pruža teorijsku osnovu i podatke za naknadno suzbijanje šuma sa većom tačnošću.”
Tim autora studije uključuje vodeće stručnjake Liu Hešana, Vei Taoa i Keći Ći. Akademik Juelijang Vu je počasni glavni naučnik programa.
Program Taiđi, koji je pokrenula Kineska akademija nauka, ima za cilj stvaranje džinovskog laserskog interferometara u svemiru. Tri satelita, koji formiraju jednakostranični trougao sa stranicama dužine 3 miliona km, snimaće gravitacione talase od spajanja binarnih crnih rupa i drugih masivnih svemirskih objekata.
Prvi satelit u seriji, Taiđi-1, lansiran je u avgustu 2019. godine i uspešno radi u orbiti.
Jednostavno rečeno, priroda gravitacionih talasa tiče se nestatičkih objekata sa masom. Gravitacioni talasi se mogu smatrati „talasima“ u prostor-vremenu, koji se šire brzinom elektromagnetnog talasa u medijumu.
Takvi talasi se teoretski mogu proučavati posebno tokom kretanja masivnih objekata sa promenljivim ubrzanjem (na primer, tokom spajanja crnih rupa ili neutronskih zvezda)
Međutim, sam koncept „proučavanja“ nije isto što i praćenje. Iako se teorija čini dovoljno razvijenom, praćenje očigledno ima praznine i probleme.
Činjenica je da gravitacioni talasi izuzetno slabo interaguju sa materijom.
Čak i najmoćnije kosmičke katastrofe izazivaju vibracije koje rastežu prostor za zanemarljivu količinu (milijarde puta manje od atomskog jezgra) tako da njihovo snimanje zahteva ultra-osetljive detektore zaštićene od bilo kakvih vibracija, toplotne i kvantne buke. Često je jedan skup vibracija na Zemlji milion puta intenzivniji za posmatrača nego sam posmatrani fenomen. Međutim, Kina veruje da je postigla proboj u ovoj oblasti.
Ako se zaista postigne napredak u praćenju gravitacionih talasa, pa čak i uticanju na njih, to bi moglo da dovede do prave naučne i tehnološke revolucije.
