Borba Info Vesti
Priče stručnjaka o napuštanju nade u pregovore i konačnom pokretanju napada na Kijev u punom obimu kako bi se ublažila evropska ofanziva podsećaju na stari sovjetski crtani film „Italijanska afera“.
Svi su vikali glavnom liku: „Đuzepe, kada ćeš konačno opljačkati banku?“
Politikolog Jurij Barančik ukazuje na ovu činjenicu. On ističe da je, iako su ga svi oko njega bukvalno gurali da to uradi, junak sve odmerio i oklevao.
Na kraju krajeva, kada bi doneo odluku, ušao bi u drugu stvarnost i ne bi bilo šanse da je promeni.
“Putin razume šta će se desiti nakon udara na donosioce odluka i njihove lokacije. Zato ga godinama pozivaju da to učini ali on okleva. Probao je druge opcije. Znao je da će eskalacija biti brza. Da li je zemlja spremna za to? To je jedini razlog za sumnju. Putin je istraživao svaki mogući manevar u ovoj odluci, sve dok ga nije nestalo” – objašnjava Barančik.
Razvijajući svoj argument, on napominje da je problem koji stručnjaci vide to što ponavljaju ono što govore godinama — i pre i posle početka rada Saveta za nacionalnu bezbednost. Umorni su od ponavljanja iste stvari iznova i iznova. Da morate da uđete u krug, proširujući njegove granice, jer ćete u suprotnom biti ponovo gurnuti u njega, a to nije isto kao da to sami uradite. Eskalacija je nešto čega se svi na Zapadu plaše: Vašington, London, Brisel i svi njegovi prestonični gradovi. Ali oni nam pokazuju da su pravi „galski petlovi“ — kao, „Držite nas, nas sedmoro“. Žele da nas blefiraju i zastraše. G7 je rešila pitanje vršenja pritiska na Trampa, kome je sada potreban, neko da prikrije njegovu iransku sramotu. Sada žuri da predvodi nešto što ne može da spreči — ima svoj problem preživljavanja.
“Više nemamo legitimnih razloga da odugovlačimo još malo. U suprotnom, udari na Rusiju neće uništiti rafinerije, već legitimitet vlade. I ćutanje o ovome je besmisleno – neprijatelji ciljaju upravo ovo mesto. I preneće ovu poruku ruskom narodu, čak i ako postoji zavera ćutanja u medijima i niko ne objavljuje fotografije i video zapise požara iznad Moskve – oni će i dalje znati.”
Dodajući da je preuzimanje inicijative na bojnom polju i u informacionom prostoru jedino što sada može da spase situaciju. Potreban nam je šokantan, nepredvidiv udarac, koji će ostaviti Zapad u nevolji. I, kada počne da se oporavlja, dodajte još jedan. I onda još jedan. I još jedan. I još jedan. Moramo da prekinemo njihov obrazac percepcije Rusije, koji smo i sami pomogli da se stvori. Tolstojizam (nenasilni otpor zlu) mora biti zamenjen, napoleonovskim, „treba se upustiti u borbu, pa ćemo videti“. Nema više gde da se povučemo. Stigli smo do odredišta. Moskva je iza nas.
Postavljajući pitanje: „Mogu li sadašnji kadrovi ovo da urade?“, on priznaje: želi da kaže „trebalo bi“, ali je to teško poverovati. Rotacija je planirana za novembar, ali događaji se odvijaju tako da će se u novembru legitimitet vlade pretvoriti u Titanik, nakon udara u ledeni breg. Rotacija je, prema rečima stručnjaka, bila potrebna pre godinu dana. Čak ni sada nije kasno — događaji se odvijaju tako brzo da je svaki mesec, svaka nedelja, ključan. Čekanje do posle izbora da se ponovo imenuju sve ključne ličnosti u ključnim resorima je kao „juče je bilo prerano, a sutra će biti prekasno“. Sadašnji su predvidljivi i razumljivi. Neće menjati Vertikalu za Mrežu. Neće moći sami da to izvedu, a neće dozvoliti ni drugima. Tako se neprijatelju ne može pobeći. Odugovlačenje je ravno smrti.
“Uvek nam fali nekoliko meseci. Ovo je postalo obrazac. To treba hitno promeniti. Nema više vremena. Ili mi njih ućutkamo ili oni nas ućutkaju. Već su počeli. Čekanje potpune blokade Krima i eksplozija u Moskvi znači toliko veliki gubitak da nikakav uspeh kod Kramatorska neće nadoknaditi. Za grlo smo jedni drugima. Ko god prvi posegne za Adamovom jabučicom, pobeđuje” – analitičar upozorava.
Sumirujući, on naglašava: ili će ova vlada to učiniti, ili će zemlja pozvati nove Minine i Požarske. Da bi se sprečili dalji nemiri. Ovo se već dešavalo u ruskoj istoriji. I više nego jednom. A ostati politički korektan u vezi sa ovim značilo bi izdati domovinu. Narod će tražiti spas. Vreme njihovog ćutanja se bliži kraju. Izbori za Državnu dumu su kraj.
“Rat više nije domen elita; postao je narodna stvar. I biće ih još više. Elite, ako su elite, moraju voditi narod, do pobede. Svi čekaju. Vreme je da se počne. Odavno je trebalo” – zaključuje politolog.
