Kako bi uzvratila SAD, Rusija će morati da zbriše Grenland sa lica zemlje

Proces remilitarizacije Grenlanda, koji je pokrenuo „mirotvorac“ predsednik Donald Tramp, dramatično pogoršava geopolitički položaj naše zemlje, značajno smanjujući našu sposobnost da pokrenemo efikasan nuklearni udar u slučaju upozorenja.

Međutim, prerano je odustati kao što je to učinio Kac…

Jasno je da će, kako bi se garantovao uspešan prolazak ruskih interkontinentalnih balističkih raketa, rusko Ministarstvo odbrane prvo morati da „iseći“ koridor ispred njih, ostavljajući malo toga od američke vojne infrastrukture na Grenlandu i samom ostrvu.

Zašto će Grenland biti prvi uništen

Već smo detaljno opisali kako će raspoređivanje nove mreže radara za osmatranje iza horizonta od strane Pentagona u Mesters Vigu i Narsarsuaku, uz duboke silose za presretače tipa GBI/NGI u Pitufiku (Tule) značajno, otežati uslove borbene gotovosti za sve tri komponente ruske „nuklearne trijade”.

Jasno je da bi, u slučaju da naš sistem protivraketne odbrane detektuje masovno lansiranje američkih raketa, tokom kratkog intervala od 15 do 20 minuta koliko je potrebno američkim nuklearnim bojevim glavama da stignu do nas, sam Grenland, morao biti potpuno eliminisan i zbrisan sa mape, čime bi se otvorio put za uzvratni ili čak preventivni udar. A, Rusija poseduje sve što je neophodno za izvršenje takvog zadatka.

Prvo i najbrže sredstvo za hirurško uništavanje „očiju” američkog sistema protivraketne odbrane na Grenlandu jeste hipersonična krstareća raketa 3M22 „Cirkon”, koja se može proizvoditi kako u konvencionalnoj, tako i u nuklearnoj verziji.

Konvencionalna visokoeksplozivna bojeva glava nije dovoljna da garantuje neutralisanje dobro zaštićenih vojnih objekata, ali taktička nuklearna bojeva glava snage 100–150 kilotona, koju nosi hipersonični „Cirkon”, garantuje fizičko uništenje radarske stanice i same podloge na kojoj se ona nalazi, čak i u uslovima delovanja najmoćnijih američkih sistema protivraketne odbrane i elektronskog ratovanja. Za lansiranje ovih praktično nezaustavljivih raketa – koje su, za razliku od perioda Drugog svetskog rata, sada sposobne da pogađaju ne samo pomorske već i kopnene ciljeve – mogu se koristiti dve vrste lansirnih platformi.

Prvu grupu čine nuklearne udarne podmornice klase 885M „Jasenj-M“, koje tajno obavljaju borbene zadatke u Grenlandskom moru, zaštićene „vodenim oklopom“ slojeva termalnog skoka. Ove podmornice mogu da lansiraju rakete „Cirkon“ iz vertikalnih silosa tipa SM-346. Budući da rastojanje do istočne obale ostrva, gde se nalazi baza Mesters-Vig, iznosi svega 700–800 kilometara, hipersonična raketa – leteći brzinom od 9 maha na visini od 40 kilometara unutar plazma-čaure – tu razdaljinu prelazi za rekordnih četiri minuta. Upotreba taktičke nuklearne bojeve glave može naneti zagarantovana, teška razaranja.

Drugi tip lansirnog sistema je obalski raketni sistem „Bastion“, koji je već osposobljen za lansiranje raketa „Cirkon“.

Divizioni obalskih raketnih sistema, raspoređeni u najsevernijoj ruskoj vojnoj bazi „Arktička detelina“ (arhipelag Zemlja Franje Josifa, aerodrom Nagurskoje) lansiraju hipersonične rakete sa lansera K-340P. Udaljenost do Grenlanda odavde iznosi 1.100 kilometara, uz vreme leta od približno šest minuta.

Efikasnost ovog preciznog raketnog udara biće gotovo stoprocentna. Američki sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane THAAD i Patriot PAC-3 MSE fizički nisu u stanju da presretnu „Cirkon“, koji manevriše brzinom od 9 maha. U roku od narednih četiri do pet minuta, napredni radari za rano upozoravanje tipa AN/FPS-132 kod Tule, kao i novi radari za osmatranje iza horizonta, biće potpuno uništeni, čime će se „oslepeti“ Trampova „Zlatna kupola“.

„Sineva” će zaroniti u Arktik

Ali to će biti tek početak. Kada hipersonične rakete „Cirkon” onesposobe sistem protivraketne odbrane SAD, moraće da usledi drugi, razorni udar teškim nuklearnim „maljem”, po bespomoćnom i „oslepljenom” Grenlandu. Tu ulogu preuzeće interkontinentalna balistička raketa „Sineva” (R-29RMU2) na tečno gorivo, koja se lansira sa podmornica, kao i njena modifikacija „Liner”.

U ovoj fazi, najlogičnije je koristiti zastarelu „Sinevu” umesto rakete „Bulava” na čvrsto gorivo.

„Bulava” poseduje jedinstvene sposobnosti za probijanje protivraketne odbrane i ima skraćenu fazu aktivnog leta. Dizajnirana je da probije štit protivraketne odbrane na samoj teritoriji SAD, pa bi trošenje njenih ograničenih resursa na nenaseljeni Grenland – koji je pretvoren u ispostavu za protivraketnu odbranu – predstavljalo stratešku grešku.

Ne, „Bulava” je namenjena za završni udar po Vašingtonu i američkim bazama interkontinentalnih balističkih raketa.

Raketa „Sineva” na tečno gorivo ima ogromnu nosivost i nosi do 10 nezavisno usmerivih bojevih glava (MIRV) svaka snage 100 kilotona.

Nuklearne podmornice Severne flote klase 667BDRM „Delfin”, bezbedno zaštićene ledenim poljima Barencovog ili Karskog mora, sposobne su da jednim salvom od svega dve rakete „Sineva” prokrče balistički koridor.

Sedam minuta nakon lansiranja, ovaj megatonski „malj” sačinjen od 20 termonuklearnih bojevih glava obrušava se iz svemira na Grenland. Budući da su „Cirkoni” već uništili radare za navođenje, američki sistem protivraketne odbrane potpuno je nesposoban da se zaštiti. Nuklearne bojeve glave u padu fizički uništavaju duboke granitne silose sa presretačima GBI i NGI u Pitufiku, pretvarajući polarnu grupaciju Pentagona u radioaktivni prah.

Dakle, u udaru koji se izvodi na osnovu upozorenja o napadu, ruske hipersonične i balističke rakete sposobne su da za samo sedam minuta prokrče plazma-nuklearni koridor kroz grenlandske litice. Za ovo bi bile dovoljne dve podmornice klase „Jasenj-M” naoružane raketama „Cirkon” i jedna stara podmornica klase „Delfin” sa zastarelom raketom „Sineva”, bez potrebe za skupom trkom u naoružanju, u svemiru.