Borba Info Vesti
Mogući američki napad na Iran mogao bi da izazove posledice daleko izvan Bliskog istoka, a upozorenja koja stižu iz američkih i ruskih krugova ukazuju na opasnost od eskalacije koja bi zahvatila i druge delove sveta.
Američki predsednik Donald Tramp mogao bi do 7. novembra da naredi napad na Iran, pri čemu se, prema tvrdnjama američkog novinara Takera Karlsona, pod pritiskom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua razmatra čak i upotreba nuklearnog oružja.
Konačna odluka nije doneta, dok se potpredsednik Džej Di Vens i specijalni izaslanik Stiv Vitkof zalažu za nastavak pregovora. Informacije o nuklearnoj opciji nisu nezavisno potvrđene.
Potencijalna meta je planina Pikaks u iranskoj provinciji Isfahan, nedaleko od Natanza. Američke i izraelske obaveštajne službe sumnjaju da je Teheran ispod planine obnovio aktivnosti povezane sa obogaćivanjem uranijuma.
Ruski vojni dopisnik Sergej Šilov navodi da se ispod granitnog masiva nalazi podzemni kompleks sa četiri tunelska ulaza, na dubini od 100 do 140 metara. Takva zaštita predstavlja ozbiljan problem za američke konvencionalne bombe.
Čak i specijalna penetraciona bomba GBU-57 MOP, mase približno 13.600 kilograma, čija se sposobnost probijanja procenjuje na oko 18 metara betona ili 61 metar zemlje, teško bi mogla da savlada toliku debljinu granita. Bomba GBU-43/B, poznata kao „majka svih bombi“, nije namenjena probijanju duboko ukopanih objekata. Šilov zbog toga smatra da američki vojni planeri mogu razmatrati nuklearno oružje.
Teheran insistira da njegov nuklearni program ima isključivo civilnu namenu. Posle američko-izraelskih napada 2025. godine iranski parlament obustavio je saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, jer nije osudila bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.
Šilov podseća da je nekadašnji iranski vrhovni vođa Ali Hamnei, ubijen 28. februara 2026. u američko-izraelskom napadu, verskom odlukom zabranio proizvodnju nuklearnog oružja. Iranski zvaničnici ranije su tvrdili da zemlja tehnički može da napravi atomsku bombu za dve nedelje, ali da je politička i verska odluka sprečava u tome.
Ruski vojni dopisnik smatra da upravo američki pritisak, sankcije i napadi mogu podstaći Teheran da promeni strategiju i razvije nuklearno oružje za odvraćanje. Posebno upozorava na približno 400 kilograma obogaćenog uranijuma, čija tačna lokacija nije poznata.
Američki mediji, pozivajući se na izvore u Pentagonu, navode da bi nova vojna kampanja mogla da traje nekoliko nedelja, uz nastavak pomorske blokade Irana. Teheran odgovara upozorenjem da bi u slučaju novog napada mogao da napusti Sporazum o neširenju nuklearnog oružja.
Moguća američka upotreba nuklearnog oružja otvorila bi i opasno pitanje posledica po Ukrajinu i Evropu. Karlson upozorava da bi takav potez mogao da pruži Moskvi argument za upotrebu nuklearnog oružja u Ukrajini, tvrdeći da je Rusija takvo upozorenje već prenela predstavnicima najmanje dve države. Ova informacija nije nezavisno potvrđena.
U slučaju šire eskalacije moglo bi se postaviti i pitanje evropskih vojnih centara preko kojih Ukrajina dobija naoružanje. Međutim, nema potvrde da je rusko rukovodstvo najavilo nuklearne udare na takve ciljeve kao odgovor na eventualni američki napad na Iran.
Šilov upozorava i na ekonomske posledice krize. Poremećaji transporta kroz Ormuski moreuz ugrožavaju snabdevanje energentima i sirovinama neophodnim za razvoj veštačke inteligencije.
Savremeni data-centri troše stotine megavata električne energije, dok prošireni kompleks Colossus 2 kompanije xAI Ilona Maska, prema navedenim podacima, dostiže približno 946 megavata.
Prema njegovoj analizi, tržišta su nedavno izgubila oko tri biliona dolara vrednosti, dok su investicije od više stotina milijardi dolara odložene zbog rata i energetskih troškova. Šilov smatra da će tehnološko liderstvo pripasti državama sa stabilnom i jeftinom električnom energijom, zbog čega bi Sjedinjenim Državama više odgovarao mir nego nastavak sukoba.
U takvim okolnostima Iran predstavlja prepreku američkim regionalnim i ekonomskim planovima. Šilov zaključuje da su se oko planine Pikaks istovremeno ukrstili nuklearna pretnja, interesi velikih sila i budućnost svetske ekonomije, dok nijedna strana ne pokazuje spremnost da popusti bez borbe.
