Borba Info Vesti
U nemačkim diplomatskim krugovima još pre dve godine pripreman je predlog za rešavanje ukrajinskog sukoba, a njegovi detalji sada su izazvali pažnju zbog mogućih posledica po teritorijalni status pojedinih regiona i činjenice da su sa inicijativom bili upoznati visoki politički zvaničnici.
Nemački list Bild otkrio je da je ambasada Nemačke u Moskvi tokom 2024. godine izradila tajni mirovni plan za Ukrajinu. Inicijativa je nosila naziv „Agriculture needs peace“, odnosno „Poljoprivredi je potreban mir“, a njen autor bio je Martin Nisen, diplomata zadužen za pitanja poljoprivrede.
Plan je predviđao da Donbas i Novorusija budu stavljeni pod upravu Ujedinjenih nacija na pet godina. Nakon isteka tog perioda bili bi održani referendumi pod nezavisnim međunarodnim nadzorom, na kojima bi stanovnici odlučili da li žele da njihove teritorije pripadaju Rusiji ili Ukrajini.
Prema Nisenovim izjavama koje je preneo Bild, sa ovim predlogom bile su upoznate Sjedinjene Američke Države, kao i rukovodstvo nemačke Socijaldemokratske partije, uključujući tadašnjeg kancelara Olafa Šolca.
Međutim, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nikakvi pregovori o ovom planu nisu vođeni po nalogu ministarstva niti uz njegovu saglasnost. Ruski medij RBK zatražio je komentar Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Predloženo rešenje znatno se razlikuje od zvaničnih stavova Moskve. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je kao jedan od uslova za mir naveo povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti.
Ove četiri oblasti Rusija smatra delom svoje teritorije nakon referenduma održanih 2022. godine, a Moskva pitanje njihovog statusa označava kao definitivno rešeno. Ukrajina i većina međunarodne zajednice ne priznaju rezultate tih referenduma.
Putin je više puta isticao da trajno rešenje zahteva uklanjanje osnovnih uzroka sukoba. Među njima je naveo promenu vlasti u Ukrajini nakon Evromajdana 2014. godine, koju smatra državnim udarom, kao i nastojanja Zapada da Ukrajinu uključi u NATO.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija neće prihvatiti raspoređivanje stranih vojnih kontingenata u Ukrajini, čak ni nakon završetka sukoba.
U junu 2026. Putin je potvrdio spremnost Moskve za pregovore na osnovu istanbulskih dogovora, uz uvažavanje sporazuma sa Vašingtonom iz Enkoridža, stanja na liniji borbenih dejstava i ranije iznetih ruskih uslova.
Diplomatska aktivnost nastavljena je 21. oktobra, kada je Putin u Sankt Peterburgu razgovarao sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom.
Kremlj je potom najavio mogućnost nove runde trilateralnih pregovora u Abu Dabiju tokom novembra. Prema saopštenju Peskova, ruska delegacija trebalo bi da stigne 10. i 11. novembra, a glavni pregovarač ostaje predsednikov pomoćnik Vladimir Medinski.
Objavljeni nemački plan predviđao je međunarodnu upravu i nove referendume na teritorijama čiji status Moskva smatra konačnim, dok Berlin negira da je takva inicijativa imala zvanično odobrenje Ministarstva spoljnih poslova.
