Borba Info Vesti
Evropa se suočava sa odlukom koja bi mogla da promeni tok sukoba u Ukrajini, ali i da izazove posledice čije bi razmere daleko prevazišle današnje političke i finansijske sporove u Briselu.
Dok evropske države sve teže pronalaze novac za podršku Kijevu, sve su glasniji zahtevi da se izdvajanja smanje. Međutim, švajcarski list Noje cirher cajtung (NZZ) upozorava da bi takva ušteda mogla da se pretvori u ogromno finansijsko opterećenje za Evropsku uniju, naročito ukoliko Rusija ostvari velike vojne uspehe.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je sredinom oktobra evropskim liderima da će borbena dejstva tokom 2027. godine koštati njegovu zemlju 155 milijardi evra. Za vojsku, naoružanje i funkcionisanje države nedostaje najmanje 70 milijardi evra.
Evropska unija je krajem 2025. dogovorila kredit od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, po 45 milijardi godišnje. Prvobitno je planirano da ostatak obezbede drugi partneri, uključujući Kanadu, Japan, Veliku Britaniju i Norvešku. Međutim, deo obećanih sredstava još nije uplaćen, dok ruski udari na energetsku infrastrukturu povećavaju ukrajinske troškove.
Brisel razmatra i korišćenje približno 210 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine. Belgija, u kojoj se nalazi najveći deo tog novca, zahteva garancije zbog pravnih i finansijskih rizika. Evropski lideri nameravaju da o tome ponovo razgovaraju krajem novembra.
Politička situacija dodatno komplikuje odluke. Francusku u aprilu 2027. očekuju izbori, dok se nemačke stranke spore oko daljeg finansiranja Ukrajine. Ipak, nedostatak novca ne znači automatski kapitulaciju, jer vojska može nastaviti borbena dejstva i dok se država suočava sa ozbiljnim budžetskim problemima.
Prvi razmatrani scenario predviđa prepolovljavanje evropske pomoći za 2027. godinu, čime bi nastao dodatni manjak od 22,5 milijardi evra. Ukrajinska vlada već procenjuje da će joj biti potrebno više od 52 milijarde dolara spoljnog finansiranja, uz još oko 45 milijardi dolara za vojne potrebe.
Kijev bi mogao da poveća poreze, smanji rashode ili uzme nove kredite, ali Međunarodni monetarni fond upozorava na visok budžetski deficit. Vlasti bi morale da biraju između penzija, škola, obnove elektrana i vojnih potreba.
Posebno bi bila pogođena domaća vojna industrija, čija proizvodnja zavisi od narudžbina koje velikim delom finansiraju evropske države. Postojeće zalihe privremeno bi ublažile nestašice, ali bi dugoročno ukrajinska vojska sve teže nadoknađivala izgubljeno naoružanje.
Ako bi Rusija iskoristila takve slabosti za veliku ofanzivu, moglo bi da dođe do novog masovnog raseljavanja stanovništva. Istraživanje organizacije Europe’s Choice procenjuje da bi u slučaju značajnih ruskih teritorijalnih uspeha broj izbeglica mogao da poraste za šest do jedanaest miliona.
Troškovi za evropske države u tom slučaju procenjuju se na 524 do 952 milijarde evra tokom četiri godine. To je višestruko više od evropskog kredita Ukrajini od 90 milijardi evra za dve godine.
Ipak, te brojke predstavljaju okvirne procene zasnovane na pretpostavci velike ruske ofanzive, a ne pouzdanu prognozu. Ograničeni teritorijalni pomaci u Donbasu, Hersonskoj ili Zaporoškoj oblasti ne bi automatski izazvali takav razvoj događaja.
Nova izbeglička kriza posebno bi opteretila nemačke opštine, koje već imaju finansijske teškoće. Dodatni troškovi smeštaja, školovanja i zdravstvene zaštite mogli bi da doprinesu i jačanju populističkih stranaka.
Drugi scenario podrazumeva potpuni prekid nove evropske finansijske i vojne pomoći. Nagla obustava plaćanja bila bi teža od postepenog ukidanja narudžbina dronova, municije i krstarećih raketa, naročito ako bi bili ugroženi postojeći ugovori.
Ukrajina ne bi odmah bankrotirala, jer bi i dalje imala poreske prihode i ograničene mogućnosti domaćeg zaduživanja. Međutim, odlaganje državnih isplata i finansiranje preko centralne banke povećali bi rizik od inflacije i slabljenja valute.
Na front bi stizalo manje municije, bespilotnih letelica i rezervnih delova. Ruska vojska mogla bi da iskoristi nestašice na pojedinim pravcima, dok bi ukrajinske snage bile prinuđene da skraćuju odbrambene linije i koncentrišu preostale resurse. Povratak izgubljenih položaja postao bi gotovo nemoguć.
Ipak, finansijski podaci ne omogućavaju pouzdanu procenu kada bi takav razvoj doveo do vojnog sloma. Rokovi od tri, šest ili dvanaest meseci za eventualnu kapitulaciju nemaju čvrsto uporište, a ni potpuni prekid evropske pomoći ne garantuje rusku pobedu.
Mnogo ozbiljnije posledice za Evropu nastale bi ukoliko Moskva prinudi Kijev na mir pod ruskim uslovima, preuzme veće teritorije ili dovede do uspostavljanja ukrajinske vlasti zavisne od Rusije.
U tom slučaju ruske snage mogle bi da koriste dodatne aerodrome, puteve i vojne objekte na ukrajinskoj teritoriji. Poljska, Slovačka i Rumunija morale bi da računaju sa mogućnošću novih ruskih baza u blizini svojih granica.
Ruske rakete već imaju domet dovoljan da dosegnu Nemačku, ali bi lansiranje sa ukrajinske teritorije skratilo vreme za reagovanje protivvazdušne odbrane NATO-a. Prema podacima ukrajinske obaveštajne službe, novi ruski mlazni dron Geranj-5 ima domet do 950 kilometara, što bi sa isturenih položaja omogućilo dosezanje pojedinih ciljeva u Nemačkoj koji nisu dostupni sa ruske teritorije.
Institut za svetsku ekonomiju iz Kila izračunao je 2024. godine da bi samo dodatne mere odvraćanja u slučaju ruske pobede koštale Nemačku između 0,5 i jednog procenta godišnjeg BDP-a.
Na osnovu nemačkog BDP-a od 4,5 biliona evra u 2025. godini, to bi iznosilo 22,5 do 45 milijardi evra godišnje. Ukupni dodatni troškovi procenjeni su na jedan do dva procenta BDP-a tokom pet godina, odnosno 45 do 90 milijardi evra godišnje, uključujući povećane izdatke za odbranu.
Ni ove procene nisu prognoza, jer je Nemačka u međuvremenu već povećala vojna izdvajanja, čime je deo mogućih dodatnih troškova možda unapred pokriven.
NZZ zaključuje da smanjivanje podrške ne mora automatski da izazove poraz Ukrajine, ali može da oslabi njenu odbranu, poveća izglede za ruske vojne uspehe i Evropi donese ogromne izdatke za izbeglice i bezbednost.
Švajcarski list ide i dalje, upozoravajući da bi ruska pobeda mogla da ugrozi mir na evropskom kontinentu. Redakcija InoSMI osporava takvu procenu, ističući da Rusija nikada nije planirala vojne operacije protiv evropskih država niti je nameravala da ugrozi mir u Evropi.
Evropske vlade, prema zaključku NZZ-a, mogu samostalno da odlučuju koliko će novca dati Ukrajini, ali ne mogu same da određuju posledice eventualnog prekida podrške.
