Borba Info Vesti
Jedno arheološko otkriće u Kini otvorilo je niz pitanja na koja istraživači nisu uspeli da pronađu zadovoljavajuće odgovore. Predmet otkriven tokom iskopavanja drevne grobnice toliko je neobičan da se njegova starost, izgled i poreklo teško mogu uklopiti u poznatu istoriju tehnološkog razvoja.
Posebnu pažnju privukao je detalj koji je postao vidljiv tek nakon uklanjanja naslaga zemlje.
Sve je počelo tokom arheoloških radova na grobnici iz vremena kineske dinastije Ming. Grobnica je, prema podacima o nalazištu, bila zapečaćena više od 400 godina, što je značilo da njen sadržaj nije bio dostupan spoljašnjem svetu tokom nekoliko vekova.
Dok su istraživači pažljivo uklanjali zemlju oko kovčega, dogodilo se nešto neočekivano. Komadić stene iznenada se odlomio i pao na tlo, proizvodeći karakterističan metalni zvuk. Upravo taj zvuk privukao je pažnju prisutnih arheologa i novinara.
Među svedocima otkrića bio je i bivši kustos Muzeja Guangsi Đijang Janju, koji je kasnije opisao trenutak kada su istraživači podigli neobičan predmet.
„Kada smo pokušali da uklonimo zemlju oko kovčega, iznenada se odlomio komadić stene i pao na zemlju uz metalni zvuk“, ispričao je Janju.
U početku su pomislili da su pronašli običan prsten. Međutim, nakon što su uklonili naslage zemlje i pažljivije pregledali predmet, usledilo je iznenađenje.
„Podigli smo predmet i ustanovili da je reč o prstenu. Kada smo uklonili zemlju koja ga je prekrivala i detaljnije ga pregledali, bili smo zaprepašćeni kada smo shvatili da je to sat“, objasnio je Janju.
Predmet je zaista izgledao kao minijaturni ručni sat oblikovan u vidu prstena, gotovo identičan modelima koji su se u Evropi pojavili krajem 18. veka, oko 1780. godine.
Njegove dimenzije dodatno su povećale neobičnost otkrića. Debljina sata procenjena je na svega dva milimetra. Poređenja radi, američki novčić od 25 centi debeo je približno 1,75 milimetara, dok je jedan od najtanjih satova proizvedenih do 2008. godine imao debljinu od 3,5 milimetara.
To je značilo da je predmet iz kineske grobnice bio tanji čak i od nekih izuzetno sofisticiranih časovnika savremenog doba.
Međutim, najveće iznenađenje nije predstavljala njegova veličina.
Kazaljke minijaturnog sata pokazivale su 10 časova i šest minuta, dok se na njegovoj poleđini nalazio natpis na engleskom jeziku koji je arheologe suočio sa još neobičnijim pitanjem.
Na satu je pisalo „SWITZERLAND“, odnosno Švajcarska.
Upravo taj detalj pretvorio je arheološki nalaz u misteriju. Grobnica je pripadala periodu dinastije Ming, koja je Kinom vladala od 1368. do 1644. godine, dok se zvanični naziv Švajcarske u savremenom državnom obliku vezuje za 1848. godinu.
Prema tome, predmet sa takvim natpisom nije se mogao jednostavno uklopiti u vreme kada je grobnica zatvorena.
Dodatni problem predstavljala je istorija razvoja časovničarstva. Minijaturni satovi koji su mogli da se nose kao nakit nisu bili poznati u Kini tokom dinastije Ming, a primerci slični pronađenom predmetu pojavili su se u Evropi tek nekoliko vekova kasnije.
Ako je grobnica zaista ostala potpuno zatvorena tokom četiri veka, kako je u nju mogao dospeti predmet koji svojim izgledom i natpisom pripada znatno kasnijem istorijskom razdoblju?
Istraživači su se suočili sa još većom zagonetkom kada je analizom predmeta dobijena procena koja je njegovo poreklo povezivala sa periodom oko 900. godine nove ere.
Takvo datiranje pomerilo bi vreme njegovog nastanka gotovo devet vekova pre pojave sličnih minijaturnih satova u evropskoj proizvodnji.
Time je otvoreno novo pitanje: kako je u tako ranom istorijskom periodu mogao biti izrađen mehanizam čija je složenost uporediva sa mnogo kasnijim časovničarskim dostignućima?
Još je neobičnije što u poznatim istorijskim zapisima nema podataka o proizvodnji sličnih uređaja u tom razdoblju. Tehnologija potrebna za izradu takvog predmeta nije dokumentovana sve do razvoja evropskog časovničarstva, naročito tokom 18. veka.
Pojavila se i dodatna vremenska protivurečnost. Ukoliko predmet potiče iz perioda oko 900. godine, nastao bi nekoliko vekova pre dinastije Ming. Istovremeno, natpis na njegovoj poleđini upućuje na državni naziv koji se povezuje sa mnogo kasnijim vremenom.
Tri različita istorijska perioda tako su se našla povezana u jednom predmetu: vreme koje je pokazala analiza, epoha kojoj je pripadala grobnica i razdoblje na koje upućuje natpis.
Upravo zbog toga sat je svrstan među neobične arheološke predmete čije se karakteristike ne uklapaju u uobičajenu hronologiju razvoja ljudske tehnologije.
Slični nalazi često se opisuju kao predmeti koji se pojavljuju na pogrešnom mestu ili u pogrešnom vremenu. Njihova posebnost nije samo u neobičnom obliku, već u neskladu između istorijskog okruženja u kojem su otkriveni i tehnološkog nivoa koji njihova izrada podrazumeva.
U slučaju minijaturnog sata iz kineske grobnice ostalo je nekoliko otvorenih pitanja. Ko je napravio tako tanak časovnik? Zašto je oblikovan kao prsten? Kakva je bila njegova stvarna namena i zbog čega se na njemu nalazi naziv Švajcarske?
Posebnu pažnju privlači činjenica da se predmet nalazio uz kovčeg, unutar grobnice koja je vekovima bila zatvorena. Upravo okolnosti pronalaska otežavaju objašnjenje njegovog prisustva na tom mestu.
Čak ni sprovedene analize nisu donele odgovor koji bi istovremeno objasnio njegovu konstrukciju, natpis i starost.
Minijaturni sat sa kazaljkama zaustavljenim na 10 časova i šest minuta tako je ostao povezan sa jednom od neobičnijih arheoloških zagonetki: kako se predmet čije osobine pripadaju različitim istorijskim epohama našao u kineskoj grobnici zapečaćenoj pre više od četiri veka?
