Borba Info Vesti
Američka politika prema Iranu doživela je neočekivan zaokret nakon političkih potresa u Vašingtonu, dok diplomatski kontakti na Bliskom istoku otvaraju pitanja o stvarnim namerama Donalda Trampa i daljem toku sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp, koji je donedavno otvoreno govorio o mogućnosti nove vojne operacije protiv Irana, sada tvrdi da takva akcija nije neophodna.
Promena je usledila posle poraza republikanaca na izborima za Kongres i jačanja protivljenja američke javnosti nastavku rata. Ipak, Vašington ne odustaje od sankcija i pomorske blokade, što ostavlja otvorenim pitanje da li je reč o stvarnom zaokretu ili privremenom povlačenju.
Iranski list Džavan ocenjuje da su Sjedinjene Države praktično kapitulirale u sukobu sa Iranom, pošto nisu uspele da Teheranu nametnu svoje uslove. Kao jedan od ključnih pokazatelja promenjenog raspoloženja u Americi navodi se zajedničko istraživanje Rojtersa i Ipsosa, prema kojem 71 odsto Amerikanaca podržava poteze Kongresa usmerene na okončanje rata sa Iranom.
Važnu ulogu u ublažavanju američkih stavova imali su i posrednici iz regiona Persijskog zaliva. U trenutku kada su ekonomske posledice sukoba postale izraženije nego ranije, diplomatske aktivnosti su intenzivirane kako bi se sprečilo novo izbijanje neprijateljstava i pronašlo rešenje prihvatljivo za obe strane.
Američki portal Aksios objavio je u utorak da je Trampov sastanak sa katarskim premijerom i ministrom spoljnih poslova Muhamedom bin Abdulrahmanom Al Tanijem trajao svega 45 minuta. Pozivajući se na obaveštene izvore, portal je naveo da su razgovarali o Iranu i pregovorima za okončanje rata.
Ministarstvo spoljnih poslova Katara potom je sastanak ocenilo kao pozitivan, uz objašnjenje da je bio usmeren na približavanje stavova Teherana i Vašingtona.
Katarski predstavnik posebno je upozorio da nastavak blokade Ormuskog moreuza, u trenutku približavanja zime, udvostručuje troškove za zemlje širom sveta, naročito za najsiromašnije stanovništvo.
Istovremeno su se pojavile informacije o mogućem pomaku u pregovorima o iranskom nuklearnom programu. Televizija Al Arabija objavila je da je Trampova administracija prvi put pristala da Iranu dozvoli obogaćivanje uranijuma na sopstvenoj teritoriji do nivoa od 3,67 odsto.
Zauzvrat bi Teheran morao da razblaži postojeće zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto na niži nivo, verovatno uz pomoć treće države.
Predlog podrazumeva i povratak inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju u Iran, mada okvir njihovog budućeg rada još nije definisan. Nijedan zvaničnik Irana ili SAD zasad nije potvrdio da je u pregovorima postignut takav proboj.
Na konferenciji za novinare održanoj u utorak rano ujutru u Beloj kući, Tramp je ponovo izjavio da je Ormuski moreuz zatvoren za Iran, ali je istovremeno najavio skori završetak sukoba. Naglasio je da su američke snage potpuno spremne i opremljene najboljom vojnom tehnikom za odbijanje svake pretnje, ali da trenutno ne vidi razlog za njenu upotrebu.
Američki predsednik nije pružio garancije da će vojna opcija trajno biti uklonjena. Pozivajući se na razgovore sa državama Persijskog zaliva, poručio je da može veoma brzo da okonča rat protiv Irana.
Tramp je pritom ponovio tvrdnju da su Sjedinjene Države već pobedile u ratu, uništivši iransku mornaricu, vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu. Prema njegovim rečima, Teheran sada želi sporazum sa Vašingtonom, ali to ne priznaje javno i sopstvenom stanovništvu predstavlja drugačiju verziju događaja.
Posebnu pažnju izazvalo je Trampovo objašnjenje zašto se blokada nastavlja uprkos odustajanju od neposredne nove vojne operacije.
Američki predsednik izjavio je da Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Kuvajt i druge regionalne države žele očuvanje postojećeg stanja, uključujući nastavak onoga što naziva najvećom pomorskom blokadom u istoriji i novu operaciju „Gvozdena vrata“ na kopnu i moru.
Takvo obrazloženje protivreči informacijama o katarskim diplomatskim predlozima. Doha je među mogućim elementima sporazuma razmatrala ukidanje pomorske blokade kao prvi korak ka smirivanju sukoba, dok Tramp tvrdi da upravo Katar podržava njeno produženje.
Prebacivanje odgovornosti za sopstvene neuspehe i povlačenja na zahteve arapskih monarhija nije nova pojava u Trampovoj politici. Ovoga puta američki predsednik otišao je toliko daleko da je državama Persijskog zaliva pripisao stavove koji se razlikuju od njihovih diplomatskih inicijativa, ne pokazujući zabrinutost zbog očiglednih protivurečnosti.
Promena se primećuje i među najvišim američkim zvaničnicima. Državni sekretar Marko Rubio, koji je ranije podržavao napad na Iran, izjavio je da administracija više ne vidi potrebu za novom vojnom operacijom, jer smatra da su sankcije i blokada već dale rezultate.
Istovremeno, američki ministar rata Pit Hegset ne govori o završetku sukoba. Njegovo ćutanje moglo bi biti povezano sa mogućnošću smene, o kojoj se spekuliše u političkim krugovima Vašingtona.
Međutim, sadašnja situacija, u kojoj nema ni otvorenog rata ni stvarnog mira, ne može se održavati neograničeno. Diplomatski napori zasad su sprečili ponovno aktiviranje vojne opcije, ali iskustvo prethodna dva kruga sukoba pokazalo je koliko duboke razlike između Teherana i Vašingtona mogu brzo dovesti pregovore u ćorsokak.
Dodatni faktor nestabilnosti predstavljaju česti kontakti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sa Trampom. Izraelski premijer nastoji da ubedi Vašington da se uključi u treći rat protiv Irana, što bi američkog predsednika moglo ponovo da podstakne na zaoštravanje situacije ukoliko diplomatski proces propadne.
Iran, sa druge strane, ne pokazuje spremnost da neograničeno prihvata pomorsku blokadu. Iranski zvaničnici više puta su poručili da će upotrebiti sva raspoloživa sredstva kako bi je probili.
Napadi na brodove i tankere koji krše pravila plovidbe u Ormuskom moreuzu tokom poslednjih nedelja imaju za cilj povećanje troškova blokade za SAD i njihove saveznike.
Trampove tvrdnje o uspešnosti američkih mera dodatno komplikuju podaci o iranskom izvozu nafte. Rojters je nedavno, pozivajući se na podatke o brodskom saobraćaju i druge izvore, objavio da je Teheran tokom prethodnih meseci uspeo da transportuje deo svoje nafte kroz Ormuski moreuz.
Iran je, takođe, za zaobilaženje sankcija i prebacivanje finansijskih sredstava koristio mrežu od približno 5.000 povezanih struktura. Time je pokazao da američka pomorska i ekonomska ograničenja nisu uspela potpuno da zaustave njegove aktivnosti.
Upravo zbog toga ocena o američkoj kapitulaciji, uprkos formalnom nastavku blokade, dobija posebno značenje. Vašington je odustao od neposrednog vojnog pritiska kojim je nameravao da primora Iran na prihvatanje svojih uslova, dok Teheran nastavlja da pruža otpor i traži ukidanje ograničenja.
Ipak, mogućnost novog sukoba nije nestala. Ako pregovori ne donesu sporazum, Tramp bi mogao ponovo da posegne za vojnom opcijom kao načinom izlaska iz sadašnjeg zastoja.
Zbog toga će naredne diplomatske inicijative biti presudne za utvrđivanje da li je sadašnje američko povlačenje početak trajnog smirivanja sukoba ili samo predah pred novo zaoštravanje.
