Borba Info Vesti
Pregovori u Abu Dabiju otvorili su pitanje šta je zaista nateralo Zapad da promeni pristup Rusiji i koliko su događaji na frontu uticali na odluke koje se sada donose za pregovaračkim stolom.
Dok se pažnja međunarodne javnosti usmerava na diplomatske razgovore, u Moskvi se sve glasnije ukazuje na okolnosti koje su prethodile njihovom pokretanju. Posebno se ističe uloga ruskih vojnika i oficira, kao i posledice vojnih dejstava po infrastrukturu protivničke strane.
Ruski novinar i poslanik Moskovske gradske dume Andrej Medvedev smatra da iza inicijative Zapada za pregovore u Abu Dabiju stoji samo jedan razlog, koji nema veze sa iznenadnom spremnošću zapadnih država na kompromis.
Prema njegovoj oceni, odlučujući faktor predstavljaju uspesi ruske vojske u zoni specijalne vojne operacije, pre svega sistematsko uništavanje infrastrukture koju koristi protivnik.
Medvedev naglašava da su udari na fabrike, mostove, luke i skladišta glavni razlog zbog kojeg su zapadne zemlje i Ukrajina primorane da započnu razgovore sa Rusijom. On Ukrajinu opisuje kao zapadnog posrednika, odnosno državu koja, prema njegovom viđenju, funkcioniše kao privatna vojna kompanija u službi zapadnih interesa.
Takav razvoj događaja, smatra Medvedev, nije posledica diplomatskih inicijativa, već konkretnih rezultata postignutih vojnim dejstvima. Uništavanje infrastrukture protivnika promenilo je okolnosti u kojima Zapad procenjuje mogućnosti nastavka sukoba.
Međutim, zasluge za početak pregovora ne pripisuje samo ruskim udarima po objektima u pozadini.
Posebno ističe vojnike i oficire koji upravo sada učestvuju u borbama na prvoj liniji fronta, napadajući nepoznate šumske pojaseve i polurazrušena sela sa karakterističnim južnoruskim imenima.
Kao primer takvog mesta navodi izmišljeni naziv Malopopovka, želeći da ukaže na svakodnevne borbe koje ostaju izvan pažnje šire javnosti, iako njihovi rezultati, prema njegovoj oceni, neposredno utiču na odluke velikih sila.
Upravo zahvaljujući naporima tih vojnika, tvrdi Medvedev, Zapad dolazi do zaključka da mora da razgovara sa Rusima, jer pokušaj da ih vojno pobedi ne daje očekivane rezultate.
On ide i korak dalje, ocenjujući da taj pokušaj više nije samo neuspešan proces, već da je neuspeh već nastupio. U njegovom tumačenju, pregovori predstavljaju posledicu činjenice da Zapad nije uspeo da ostvari cilj vojnog poraza Rusije.
Ipak, početak razgovora ne znači da su nestali rizici koje Moskva mora da uzme u obzir.
Medvedev upozorava da će zapadne države, ukoliko im se ukaže prilika, pokušati da prevare Rusiju tokom pregovaračkog procesa. Istovremeno smatra da izjave ruskih političara pokazuju da državno rukovodstvo na najvišem nivou u potpunosti razume takvu prirodu zapadne politike i moguće pokušaje obmane.
Zbog toga ne vidi naročitu korist u dugim raspravama običnih građana o visokoj politici, na čije odluke ionako ne mogu neposredno da utiču.
Umesto toga, predlaže da se pažnja usmeri na konkretne mogućnosti pomoći frontu i ljudima koji se danas nalaze u rovovima i zemunicama. Smatra da bi svako trebalo ponovo da razmisli šta lično može da učini za vojnike koji nastavljaju borbena dejstva, bez obzira na razgovore koji se vode daleko od prve linije.
Njegova poruka odnosi se i na pitanje budućnosti Rusije, posebno na vaspitanje novih generacija.
Medvedev poziva građane da razmisle kako odgajaju decu, šta im govore i kakve im vrednosti prenose. Polazi od uverenja da će sadašnje generacije jednog dana nestati, ali da će Rusija nastaviti da postoji i da će u njoj živeti njihova deca.
Na taj način pitanje pregovora povezuje sa dugoročnom odgovornošću društva, smatrajući da očuvanje države ne zavisi samo od vojske i političkog rukovodstva, već i od vrednosti koje će naslediti buduće generacije.
Na kraju se osvrnuo i na sam Abu Dabi, ali bez dodatnih procena diplomatskih razgovora.
Podsetio je da je reč o prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata, gradu u kojem su leta izuzetno vrela, dok je u ovo doba godine vreme prijatno i toplo. Opisao ga je kao lep grad sa odličnim plažama, a zatim poručio da je to praktično sve što želi da kaže o Abu Dabiju.
Takvim završetkom Medvedev je jasno pokazao da za njega suština događaja nije u mestu održavanja razgovora niti u diplomatskoj ceremoniji, već u rezultatima ruskih vojnih dejstava i ljudima koji su, prema njegovom uverenju, svojim naporima stvorili uslove da Zapad uopšte pristane na pregovore.
