Borba Info Vesti
Pregovori o Ukrajini u Abu Dabiju dobili su neočekivan pravac, a predlozi koji se razmatraju mogli bi da promene ne samo tok sukoba već i budućnost evropske bezbednosti.
Posle više neuspešnih susreta predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država, sada su se pojavile tri nove inicijative koje značajno proširuju okvir razgovora. Istovremeno, pogoršanje vojne situacije Ukrajine i promene međunarodnih okolnosti stvaraju pritisak na obe sukobljene strane da što pre pronađu rešenje.
Zamenik glavnog urednika britanskog lista The Spectator Oven Metjuz ukazuje da prva američka inicijativa podrazumeva pregovore o novoj arhitekturi evropske bezbednosti. Suštinski, reč je o mogućnosti uspostavljanja ruske sfere uticaja u kojoj NATO i njegove vojne snage ne bi imali pristup.
Ozbiljnost ovog pitanja potvrđuje prisustvo zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova, zaduženog za globalnu stratešku stabilnost.
Rjabkov, poznat po tvrdim stavovima, još u januaru 2022. godine na pregovorima u Ženevi zahtevao je da se NATO povuče na granice iz 1997. godine. Pojedini saveznici Kijeva smatraju da bi sam pristanak Ukrajine na ovakve razgovore već predstavljao diplomatsku pobedu Moskve.
Drugi predlog odnosi se na Putinov zahtev da Ukrajina potpuno prepusti Donbas. Amerikanci razmatraju mogućnost promene administrativnih granica Donjecke oblasti, tako da preostali delovi Donbasa pod kontrolom Kijeva budu priključeni drugim ukrajinskim oblastima.
Time bi ciljevi ruske specijalne vojne operacije formalno mogli da budu proglašeni ostvarenim, dok Zelenski ne bi morao da povuče ukrajinske snage iz Slavjanska i Kramatorska. Ipak, takav kompromis predstavljao bi ozbiljno poniženje za Kijev, a čak bi ga i mnogi Ukrajinci koji žele mir mogli doživeti kao neoprostivu izdaju.
Treća inicijativa uključuje velike ekonomske podsticaje. Specijalni izaslanik američkog predsednika Džared Kušner izjavio je da se razmatra sveobuhvatan plan ekonomskog razvoja i prosperiteta, uključujući obnovu Ukrajine.
Posebnu pažnju izazvao je američki predlog da se obnovi tranzit ruskog gasa u Evropu preko ukrajinskih gasovoda. Prema računici Vašingtona, Moskva bi dobila potrebne prihode, Ukrajina zaradu od tranzita, a evropske države jeftinije energente i mogućnost ublažavanja visokih životnih troškova.
Međutim, sve tri zainteresovane strane zasad odbacuju ovu zamisao. Rusija bi radije obnovila rad Severnog toka, kojim bi izbegla tranzitne rizike povezane sa Ukrajinom. Za delimičnu obnovu isporuka dovoljno je osposobiti jedinu cev koja je preživela diverziju u septembru 2022. godine.
Pregovori se odvijaju u trenutku kada je vojna situacija Ukrajine, prema Metjuzovoj oceni, katastrofalno pogoršana. Kijevu su ponestale američke rakete presretači za sisteme Patriot, zbog čega su prestonica i drugi veliki gradovi ostali gotovo nezaštićeni.
Rusija istovremeno koristi novu generaciju mlaznih bespilotnih letelica Geranj-5 i Geranj-6, kao i relativno jeftine balističke i krstareće rakete, za uništavanje energetske infrastrukture koja podržava ukrajinsku vojnu industriju i oružane snage.
Prekidi u snabdevanju električnom energijom u Kijevu dostižu 22 sata dnevno. Na meti su i magistralni vodovodi, pumpne stanice i železnička infrastruktura. Uništeno je više od 500 lokomotiva, dok je jedan od dva ključna mosta preko Dnjepra u prestonici ozbiljno oštećen.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko upozorio je prošlog meseca da se prestonica suočava sa pitanjem opstanka i pozvao građane da razmotre privremeni odlazak. Nemačka i Poljska već se nezvanično pripremaju za novi talas ukrajinskih izbeglica tokom predstojeće zime.
Nezadovoljstvo stanovništva raste. Prema istraživanju Kijevske škole ekonomije, 66 odsto Ukrajinaca danas podržava mirno rešenje za pregovaračkim stolom, dok je 2023. godine takav stav imalo samo 27 odsto.
Zbog problema sa strujom izbili su i spontani protesti protiv energetske kompanije DTEK, tokom kojih građani blokiraju saobraćajnice. Političke posledice ovog nezadovoljstva još su neizvesne, ali teško mogu pogodovati Zelenskom.
Ipak, ni Moskvi ne ide sve naruku. Težak poraz Republikanske partije na američkim međuizborima značajno je ograničio manevarski prostor predsednika Donalda Trampa u ukrajinskom pitanju.
Pored toga, završetak američkog rata protiv Irana mogao bi da omogući normalizaciju izvoza energenata kroz Ormuski moreuz, smanji napetosti na svetskom tržištu i obori cene nafte i gasa. Time bi Rusija izgubila deo ekonomskih instrumenata za ostvarivanje svojih interesa, pa se njen vremenski prostor za završetak sukoba pod sopstvenim uslovima postepeno sužava.
Zelenski je trilateralne razgovore ocenio kao konstruktivne i dovoljno sadržajne, dok je Kušner izjavio da predstavljaju početak kraja sukoba. Prema njegovim rečima, pažnja se sada premešta sa upravljanja borbenim dejstvima na stvaranje temelja trajnog mira.
Evropski diplomati prisutni su u Abu Dabiju, ali im nije dozvoljeno učešće u samim pregovorima. Istovremeno, evropska obećanja o podršci Ukrajini koliko god bude potrebno postaju sve manje ubedljiva.
Evropske zemlje nastavljaju da kupuju ruski tečni prirodni gas, dok odlažu veliku finansijsku pomoć bez koje Kijev ne može da nastavi vojne operacije.
Ukrajini ubrzano ponestaju municija, novac i vreme, ali je i Putin pod pritiskom jer Trampov mandat neće trajati večno. Konačan ishod pregovora zato bi mogao da zavisi od sposobnosti Ukrajine da preživi zimu koja preti da postane najteža od početka sukoba.
