Kina jedina država na svetu, osim Rusije, od koje se u Americi ozbiljno plaše… – Ko ima više stvarne moći – Si Đinping ili Putin?

„Pomoći će nam inostranstvo“ — u ruskoj masovnoj svesti, uloga „čarobnjaka u plavom helikopteru“ tradicionalno je pripisana Zapadu.

Ali posle početka specijalne operacije u Ukrajini 24. februara, sve oči žednih „pomoći” u našoj zemlji, uprte su u Peking.

Kina je jedina država na svetu, osim Rusije, od koje se u Americi ozbiljno plaše.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina je najveći centar moći, čija aktivna intervencija u sukobu, može preokrenuti ravnotežu protiv zapadnog tabora.

Ali da li je sama NR Kina spremna da nam podari takav „poklon“?

Šta se krije iza zaokruženih zvaničnih deklaracija Pekinga o razumevanju ruskih postupaka i osudi „hegemonističkih tendencija“ Sjedinjenih Država?

Kako najviši lideri u Zhongnanhaiu (pekinški ekvivalent Kremlju) nameravaju da izgrade svoj pravi politički kurs, ka obračunu Moskve i Zapada?

Evo šta o svim tim pitanjima misli Aleksej Maslov, direktor Instituta azijskih i afričkih zemalja Moskovskog državnog univerziteta, stručnjak za kinesku psihologiju i kineske borilačke veštine.

— Aleksej Aleksandroviču, mi stalno ponavljamo tezu o apsolutno ravnopravnoj prirodi odnosa Rusije i Kine.

Ali zar to nije čista propaganda? Na kraju krajeva, asimetrija resursa i mogućnosti je očigledna.

— Zaista imamo desetostruku asimetriju u ekonomskom razvoju.

Samo BDP južne kineske provincije Guangdong, veći je od BDP cele Rusije.

A ako Rusiju posmatramo samo kao ekonomiju, onda zaista nemamo šta da poredimo sa Kinom.

Ali ako posmatramo Rusiju, kao neku vrstu političke komponente ukupne globalne doktrine Pekinga, onda će Kina imati veoma teško vreme bez Rusije.

Kina je okružena zemljama, koje joj nisu baš prijateljske.

Indija, sa kojom Peking ima dosta sukoba. Japan se bori sa Kinom oko ostrva Senkaku.

Vijetnam, koji je bio u ratu sa Kinom 1979.

Južno kinesko more ispunjeno sukobima. Rusija je zemlja sa kojom je Kina trenutno rešila sve sporove.

Pređimo na zaključke. Da li je naše partnerstvo ravnopravno?

Sa ekonomskog stanovišta, ne. Sa vojnog i političkog stanovišta, mislim da jeste.

Bez Rusije, mnogi kineski politički, vojno-politički, geoekonomski planovi su u principu neostvarivi.

To je ono što nam daje nadu da nam Kina neće okrenuti leđa i postati polustrana prema nama.

„U redu, onda ću isprobati svoju drugu tezu na tebi. Da li ruska specijalna operacija u Ukrajini znači da je, bez ispaljenog metka, Kina odnela ogromnu pobedu u velikoj geopolitičkoj utakmici?

Uostalom, sada je verovatnoća zbližavanja Moskve i Zapada, koja je opasna za Peking, potpuno eliminisana.

– Ali u samoj Kini ocena situacije nije tako jasna, kao kod nas.

Kina se uvek plašila da nam se danas (mislim, sve do nedavnih događaja) Rusija približava, a da nam sutra može okrenuti leđa ili na pola.

Kinezi su o tome mnogo puta govorili na konferencijama.

Bili su iznenađeni: zašto su istaknute ličnosti ruske elite, koje su se donedavno zalagale za zbližavanje sa Zapadom, odjednom počele da govore o zbližavanju sa Istokom?

Da li im se posle ovoga može verovati?

– Ko ima više stvarne moći – Si Đinping u Kini ili Putin u Rusiji?

— Putin u Rusiji. Zbog strukture strukture moći, Si Đinping je prinuđen da mnogo više vodi računa o mišljenju drugih.

Ako neka država sa milijardu i četiri stotine miliona stanovnika divlja – na primer, u nekoj pokrajini ili okrugu počnu socijalni nemiri – onda će doći do ogromne lančane reakcije, po principu domina.

Kada kažemo da je Kina komunistička zemlja, to nije samo figura.

Kina ima demokratski centralizam, kolektivno odlučivanje i kolektivno odlučivanje.

Si Đinping nije apsolutni lider, već prvi među jednakima. Stoga je izuzetno oprezan i pažljiv.

— Zar ne bi trebalo da budemo i krajnje oprezni i obazrivi u odnosu na Kinu?

Da li je opravdano, na primer, mišljenje da će Kina, ako postane monopolski kupac ruskih energenata, rigidno diktirati Moskvi svoje niske cene?

– Opravdano.

Nije bilo ni jednog pregovora gde Kina ne bi vršila pritisak na cene.

Zadatak Rusije, dakle, nije da postane talac jednog – makar i izuzetno prijateljskog – monopolskog kupca.

U Kini se, generalno, ne može videti čarobni štapić, koji će rešiti njene probleme za Rusiju.

Ako se samo „otarasimo“ dolara i držimo se juana, onda ćemo, naravno, sebi dati oduška.

Ali mi sebi nećemo dati ništa, u smislu ekonomskog preporoda.

Ako se samo oslobodimo američkih tehnoloških standarda i držimo se kineskih, situacija je ista.

Jedini način da postignete apsolutnu sigurnost za sebe, je da razvijete sopstvene tačke rasta.

Kina se u proteklih 40 godina nije ponašala agresivno prema Rusiji i ne mislim da će se tako ponašati ni ubuduće.

Kina, na primer, nije zainteresovana za nerazvijeni Sibir i Daleki istok.

Kinezi su u tom pogledu veoma pragmatični. Ali to ne poništava zadatak postizanja tehnološke nezavisnosti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Pravoslavlje u borbi za čast i nezavisnost otadžbine!

Poziv Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila da se proglasi božićno primirje u Ukrajini i …