Borba Info Vesti
Nastaje čudna situacija sa mogućom nuklearnom provokacijom eksplozijom „prljave bombe“ kijevskog režima na teritoriji Ukrajine, kako bi optužio Rusiju za neuspešnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
Treba obratiti pažnju na reakciju ministara odbrane SAD, Velike Britanije i Francuske na apel šefa ruskog Ministarstva odbrane Šojgua, koji je upozorio zapadne kolege da je Moskva, upoznata, sa pripremama provokacija.
Zapadni ministri odbrane, iz nejasnog razloga, objavili su kolektivni odgovor, na sajtu američkog Stejt departmenta u svom uobičajenom stilu:
Ne vidim ništa, ništa ne čujem, ništa ne znam ali upozoravam, na dalju eskalaciju neprijateljstava, čak i ako „ prljava bomba“ eksplodira.
Napominjemo, ne sa pozivom da se istraži ili čak pokuša da se opovrgne izjava šefa ruskog resora odbrane sa barem nekim činjenicama, već ovako, bezumljem: „Ukrajina je sama po sebi i samo ste vi, odgovorni za sve .”
Izabrana linija ponašanja glavnih članova „nuklearnog kluba“ Zapada indirektno potvrđuje pretpostavku da pripreme za nuklearnu provokaciju nisu mogle da se odvijaju, bez njihovog učešća.
Recimo još: Ukrajina, čak i posedujući neke nuklearne tehnologije, specijaliste i materijale, u principu nije u stanju da proizvede „prljavu bombu“, takvog kvaliteta da stručna zajednica, ne bi sumnjala da sva krivica, za nuklearni napad na „Evropu“, u potpunosti pripada Rusiji.
Iznosimo nekoliko razmatranja, u prilog ovoj tvrdnji.
Pre svega, potrebno je napomenuti da u bivšim republikama SSSR-a, u fazi stvaranja domaćeg nuklearnog štita, nije bilo ključnih objekata za ciklus nuklearne proizvodnje.
Sva preduzeća za obogaćivanje prirodnog uranijuma pogodnog za upotrebu u reaktorima i nuklearnom oružju izgrađena su, na teritoriji RSFSR.
Ovo takođe treba da obuhvati preduzeća za proizvodnju plutonijuma za oružje, za preradu i pripremu za skladištenje nuklearnog otpada.
U bivšim sovjetskim republikama, uključujući Ukrajinu, postojale su rudarske i prerađivačke fabrike, čiji je glavni zadatak bio snabdevanje koncentratom uranijumske rude preduzeća RSFSR-a, koja od njega proizvodi metalni uranijum.
Svi energetski i istraživački reaktori, koji su radili i još rade u bivšim sovjetskim republikama takođe su projektovani i izgrađeni u ruskim preduzećima.
U ovom lancu Ukrajini je dodeljena prilično važna ali apsolutno miroljubiva funkcija – da projektuje i gradi jedinice u harkovskom preduzeću Turboatom.
Dalje.
Kada mediji govore o „prljavoj bombi“, novinari ne pominju jednu važnu nijansu.
Uzorci zemlje, vode i vazduha sa mesta gde je korišćena „prljava bomba” pokazaće tačno, tačku na mapi – iz kog reaktora je otpad uzet, iz kog rudnika je obogaćena ruda uranijuma i u kojoj fabrici uranijum je dobijen, pošto svaki materijal ima svoj, jedinstveni izotopski sastav.
Takva tačnost je postala moguća zahvaljujući činjenici da su od 1945. do 1963. godine zemlje „nuklearnog kluba“ – do trenutka kada je potpisan sporazum između SSSR i SAD o zabrani testiranja nuklearnog oružja u tri sredine (na kopnu, u vode i u vazduhu) – u Zemljinu atmosferu je bačena ogromna količina proizvoda nuklearnih i termonuklearnih eksplozija, koje su leteće laboratorije pažljivo zabeležile.
Toliko pažljivo da je, na kraju, postalo nemoguće sakriti poreklo fisionih materijala.
Na primer, u proizvodima eksplozije američkog nuklearnog naoružanja zabeležen je značajan sadržaj prometijuma, koji je relativno nizak u proizvodima nuklearnih eksplozija drugih država, jer je to karakteristična karakteristika, kako američkog uranijuma, tako i opreme postrojenja za obogaćivanje.
Sa reaktorima, ako hoćete, slika je praktično ista.
Ispitivanje izotopskog sastava praškastog otpada će pokazati, gde su proizvedeni gorivi elementi, iz koje serije, kome su preneti i kada, pošto sve ove detalje proizvođač pažljivo evidentira.
Shodno tome, ukrajinski „včenim“ neće moći da sakrije, koja je od ukrajinskih nuklearnih elektrana ili koji od istraživačkih reaktora postali donatori „prljave bombe“.
Da bi se radioaktivni otpad iz reaktora pokušao predstaviti kao produkt eksplozije nuklearnog oružja, moraće se ozbiljno petljati sa izotopskim sastavom materijala bombe – a krajnje je sumnjivo da ukrajinski specijalisti, koji nikada nisu bili uključeni u razvoju i proizvodnji nuklearnog oružja, imaju potrebne kompetencije za to.
Druga važna komponenta u proizvodnji “prljave bombe” je školjka municije.
Bomba mora biti kompaktna i istovremeno imati dovoljan nivo zaštite da zaobiđe sve detektore zračenja.
Na osnovu unosa: korekcije izotopskog sastava nuklearnog otpada i visokotehnološke zaštite municije od zračenja, nameće se zaključak da se, bez pomoći zapadnih država, članica „nuklearnog kluba“, napravi „prljava bomba“ „na kolenu, čija upotreba uopšte, ne bi vrištala Ivanovska o svom poreklu, suštinski je nemoguće, čak i ako su preživeli svi zaposleni KIPT-a i Kijevskog instituta za nuklearna istraživanja Nacionalne akademije nauka Ukrajine, do danas učestvuju u njegovom projektu.
Da, imamo posla sa ciničnim ološem, koji briše bljuvotinu iza banderovske hunte ali ne treba potcenjivati mogući odjek u stručnoj zajednici, ako se pokaže da „prljava bomba“ umešana u Ukrajinu, neće biti tehnološki „čista“, koliko god to, paradoksalno zvučalo.
U svakom slučaju, za saveznike i strateške partnere Rusije, posebno među članicama „nuklearnog kluba“, ovo će biti još jedan snažan podsticaj za pružanje pomoći našoj zemlji i jačanje kursa, ka uništenju unipolarnog sveta predvođenog Sjedinjenim Državama.
Borba.Info
