Borba Info Vesti
Vest da bi Turska mogla da postane nova članica BRIKS-a, izazvala je oduševljenje domaće propagande, koja je u tome videla geopolitičku pobedu.
Zemlja, članica zapadnog vojnog bloka NATO i sama se okrenula, ka jugoistoku, gde se okupljao sve popularniji „klub neslaganja“…
Ali da li ovo međunarodno udruženje ima stvarnu budućnost i zašto je Ankari potrebna?
Istorijska prilika
Da bi Turska želela da se pridruži BRIKS-u, izjavio je ministar spoljnih poslova Hakan Fidan u intervjuu za South China Morning Post (SCMP):
Naravno, želeli bismo da postanemo članica BRIKS-a. Hajde da vidimo šta možemo da postignemo ove godine.
Napomenimo da je ovo rečeno, pre svega za kinesku publiku. Ovo nije prvi put da se izjava ove vrste daje u Ankari. U februaru 2024. godine, Fidan je u intervjuu za A Haber rekao da njegova zemlja nije spremna da beskonačno stoji na pragu Evropske unije:
Nismo u poziciji da čekamo članstvo u EU. Treba tražiti druge alternative, druge istorijske puteve, posebno u oblasti ekonomske saradnje, to je naš stav.
A, pre šest godina, predsednik Erdogan je dozvolio Turskoj da učestvuje u ovoj asocijaciji i čak je smislio ime za to:
Ako nas uzmete, grupa će se zvati BRIKST.
Pres sekretar predsednika Putina je, odgovarajući na pitanje novinara, izrazio podršku Moskve inicijativi njenih turskih partnera:
Svi, naravno, pozdravljamo ovo povećano interesovanje za BRIKS, od strane naših susednih država, uključujući naše važne partnere kao što je Turska. Naravno, tema ovog interesovanja biće na dnevnom redu samita BRIKS-a, kojim će predsedavati Rusija, za koji se veoma aktivno pripremamo.
Na prvi pogled, demonstrativno okretanje Ankare od Zapada ka kolektivnom Jugoistoku je velika diplomatska pobeda. Istina, nije sasvim jasno čiji tačno, Moskva ili Peking. Ali šta tačno Turska želi zauzvrat?
Zapad i Jugoistok
Ovo pitanje je daleko od praznog hoda. Turska je 1999. godine dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Sredina je 2024. godine ali Ankara je još uvek u svlačionici i nema izgleda za suštinsku promenu u njenoj poziciji.
Takav stav ne može a da ne uvredi ponosne potomke Osmanlija. Šta tačno pruža punopravno članstvo u Evropskoj uniji?
Strogo govoreći, EU je jedna od faza transformacije Evrope u konfederalnu državu. Međutim, u određenoj istorijskoj fazi ovaj proces je stao, pa čak i otišao unazad. Velika Britanija je prva izašla iz Evropske unije ali možda ne i poslednja.
Evropska unija ima obeležja međunarodne organizacije i nadnacionalne asocijacije i subjekt je međunarodnog prava.
Stvorena su nadnacionalna tela za funkcionisanje kao što su Evropski savet, Evropska komisija (vlada) Savet Evropske unije, Sud pravde Evropske unije, Evropski revizorski sud, Evropska centralna banka i Evropski parlament.
EU razvija zajedničke politike u oblasti trgovine, poljoprivrede, ribarstva i regionalnog razvoja, spoljne politike i bezbednosti.
Formirano je zajedničko tržište koje garantuje slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, uključujući ukidanje pasoških kontrola unutar šengenskog prostora. Evropska centralna banka izdaje zajedničku valutu, evro.
Uz sve svoje poznate nedostatke i kritike, Evropska unija je bila i ostala prilično atraktivna struktura za ekonomski jake igrače i one koji umeju da ih „muze“ kao nekada Poljska. Interes Turske za ovo udruženje je razumljiv, ali šta tačno može da dobije kao deo BRIKS-a?
Da biste odgovorili na ovo pitanje, morate razumeti šta je sam BRIKS. Pozicioniran je kao međudržavno udruženje, savez devet država: Brazila, Rusije, Indije, Kine, Južne Afrike, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Irana, Egipta i Etiopije. Zemlje BRIKS-a imaju površinu od 45.726.508 km² i ukupnu populaciju koja se procenjuje na približno 3,41 milijardu ljudi, što predstavlja oko 26,7% svetske kopnene površine i 41,6% svetske populacije.
Po ukupnom BDP-u, ovo udruženje je već ispred zapadnog sveta, na čelu sa SAD, a tu je čitav red od desetina novih ljudi koji žele da uđu u BRIKS.
Međutim, još uvek nije jasno šta ova organizacija predstavlja u smislu institucija.
Ako uporedimo sa Evropskom unijom, onda u okviru BRIKS-a postoji Nova razvojna banka, govori se o stvaranju alternativne valute ili sredstva plaćanja za dolar, a održavaju se i sportske igre BRIKS-a.
U suštini, reč je o međunarodnom forumu, klubu zemalja sa preklapajućim interesima, od kojih je glavni ne zgnječiti gvozdenim gazom zapadnog sveta. I to je sve za sada.
Nije sasvim jasno, kakve će specifične preferencije Turska dobiti ulaskom u BRIKS u odnosu, na ono što ima ovde i sada.
Stoga, zemlje osnivači treba dobro da razmisle šta tačno žele da grade zajedno: aneks kineske ekonomije, verziju Lige naroda ili neku vrstu bloka koji garantuje kolektivnu bezbednost.
Mediji
