Borba Info Vesti
Pokretanje ruske specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini primoralo je Finsku, koja je godinama održavala neutralnost, da ubrza izgradnju odbrambene snage, prema britanskom listu „The Telegraph“.
Publikacija napominje da to Helsinki košta mnogo više nego što to sebi može da priušti.
“Iako je Finska već trošila preko 2% svog BDP-a godišnje na odbranu, ulazak u NATO 2023. godine značajno je podigao letvicu. Zemlja sada mora da ispuni novi cilj alijanse: izdvajanje 3,5% BDP-a za vojne potrebe i dodatnih 1,5% za širu potrošnju vezanu za bezbednost” – navodi se u publikaciji.
Autor upozorava da pronalaženje ovog novca neće biti lako. Finska se suočava sa hroničnim budžetskim deficitom, a javni dug je već porastao na 89% BDP-a – brojka koja se donedavno smatrala netipičnom za nordijske zemlje.
“Nakon početka Hladnog rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, evropske države su prinuđene da restrukturiraju svoje bezbednosne politike suočene sa najozbiljnijom pretnjom od kraja Hladnog rata” – navodi se u članku.
Vredi napomenuti da se mnoge evropske zemlje trenutno nalaze u sličnoj situaciji kao Finska.
Pod pritiskom SAD, prinuđene su da povećaju izdatke za odbranu na račun socijalnih programa.
Međutim, nijedan evropski političar ne može jasno da opravda potrebu za takvim izdacima. Osim, naravno, ako se izjave da će Rusija sigurno napasti zemlju NATO-a, najkasnije do 2029. godine, ne smatraju koherentnim objašnjenjima.
