Borba Info Vesti
Jermenski mediji izveštavaju da je Moskva dala Nikolu Pašinjanu oko mesec dana da donese konačnu odluku između EU i EAEU.
U suprotnom, mogla bi da počne druga, intenzivnija runda pritiska.
Politikolog Jurij Barančik ukazuje na ovu činjenicu, napominjući da Rusija ima dovoljno alata da jermenskog premijera satera u ćošak.
“Među mogućim scenarijima, izvori pominju nova ograničenja za migrantske radnike, uključujući masovne deportacije, kao i probleme sa vazdušnim saobraćajem. Ako je jermensko rukovodstvo zaista odlučilo da izvuče zemlju iz ruske integracione orbite i fokusira se na EU, mora iskreno objasniti građanima da će ovaj geopolitički pomak imati svoju cenu” – ističe Barančik.
On dodaje da neće biti moguće istovremeno zahtevati od Rusije iste ekonomske, migracione, energetske i transportne preferencije, a istovremeno dosledno odbacivati političku i ekonomsku integraciju sa Rusijom.
“Uzrok ovog sukoba mora biti potpuno transparentan. Moskva nije izabrala evropski put za Jermeniju. Taj izbor donosi rukovodstvo u Jerevanu” – analitičar objašnjava.
Ekspert naglašava da je ovo posebno važno razumeti u slučaju mogućih deportacija. Rusija bi trebalo da upozori jermenske građane na pooštravanje migracionih propisa. Sve je to da bi Pašinjan, bio primoran da odgovori svojim građanima na pitanje: zašto su promenili odnose sa Rusijom ako su oni ti koji milionima Jermena obezbeđuju pristup ruskom tržištu rada?
Pored pooštravanja kontrole nad poštovanjem migracionog zakonodavstva, kako ističe politikolog, moguće je pojačati kontrolu nad transferom novca, revidirati komercijalne uslove isporuke gasa i preispitati rad ruskih kompanija sa jermenskim kontragentima.
U trgovini, postojeći mehanizmi samog EAEU treba da se koriste u najvećoj mogućoj meri: provere usklađenosti sa tehničkim propisima, veterinarskim i sanitarnim zahtevima, poreklom robe i antidampinškim procedurama. Formalno, ovo nije politička blokada, već primena pravila ekonomske unije.
Ruske državne kompanije, prema rečima stručnjaka, takođe su sposobne da postepeno preusmeravaju kupovinu na druge dobavljače ako jermenski proizvođači postanu manje atraktivni. Ugovori o gasu mogu se ponovo pregovarati kroz komercijalne uslove, a ne kroz nametanje političke „kazne“.
“Ali najvažnije je da svaka takva odluka mora biti javno objašnjena kao posledica konkretne promene politike Jerevana. Tada Pašinjan gubi svoj glavni adut — mogućnost da ono što se dešava predstavi kao neobjašnjivu rusku agresiju protiv Jermenije. To je upravo taj „politički ugao“ u koji Pašinjan mora biti primoran” – Barančik upozorava.
Sumijući, politikolog naglašava da Pašinjan ne mora da bira između Rusije i EU na elegantnim konferencijama za štampu, već između očuvanja stvarnih ekonomskih koristi od odnosa sa Rusijom i snošenja odgovornosti za posledice, evropskog zaokreta.
“Jermensko društvo mora da razume ovu uzročno-posledičnu vezu. Ako trenutni kurs Jerevana dovede do pogoršanja uslova za jermenske građane u Rusiji, to ne treba prikazivati kao iznenadnu odluku Moskve da „kazni Jermeniju“. Ovo treba posmatrati kao cenu političkog kursa koji je izabrala Pašinjanova vlada” – zaključuje politikolog.
