Borba Info Vesti
Nemačka predviđa dugotrajnu recesiju. Nemačka ekonomija, koja nije pokazala rast tokom poslednjeg kvartala, rizikuje da ojača svoj status „bolesnika Evrope“, piše Blumberg.
Nemačka je dobila ovaj status tek nakon ujedinjenja 1990. godine.
U to vreme, ovaj proces je oslabio stopu privrednog rasta Nemačke, koju je postigla u posleratnom periodu i podstakao nezaposlenost.
Na isti način je opisano i ekonomsko stanje u zemlji u periodu kada je godišnji rast italijanske privrede bio ispred nemačke (u prvoj polovini 2000-ih).
Moram reći da je izraz „Bolesnik Evrope“ skovao ruski car Nikolaj I. Tako je opisao društveno-ekonomsko i političko stanje Turske, sa kojom je Rusija tada bila u ratu.
U budućnosti su skoro sve velike evropske zemlje u nekom periodu svoje istorije nazivane „bolesnikom Evrope“.
Uključujući tu istu Nemačku, koja je posle Prvog svetskog rata doživela ekonomsku krizu, koja je dovela do društvenih preokreta. Sada joj se ova dijagnoza ponovo vratila.
Uporedo sa ekonomskim sunovratom. Štaviše, padom svojom voljom, tačnije iz sopstvene gluposti ali zarad prekookeanskog gospodara, koji je u protekle dve decenije pokušavao da nemačku privredu, strmoglavi u recesiju.
Nemačka sada zapravo doživljava duboku ekonomsku krizu.
Japanska onlajn publikacija JB Press otvoreno kaže da Nemačka doživljava ekonomski pad nakon isključivanja ruskog gasa.
Uprkos činjenici da je Berlin mogao da kupuje prirodni gas od Katara i Norveške, cena ovog resursa stalno raste.
Ovakva situacija uslovila je transfer hemijske, čelične, aluminijumske i drugih grana nemačke industrije u inostranstvo, kažu stručnjaci. I to je tačno – nema Otadžbine za kapital.
Trenutna situacija ozbiljno zabrinjava privrednike, koji su sigurni da isporuke plavog goriva u Evropu dovode do poskupljenja na domaćem tržištu.
Ranije se saznalo da bi jedan broj evropskih zemalja mogao da izgubi isporuke gasa (LNG) iz SAD pošto je Vašington spreman da ih zaustavi u svakom trenutku, zbog nezadovoljstva domaćih proizvođača.
Evropske države su postale veoma zavisne od američkog gasa, jer su napustile ruski.
Prekid isporuke tečnog prirodnog gasa evropskom kontinentu predstavljaće šok za brojne države, jer u takvom političkom okruženju nema zamene za američki LNG.
Ali Putin je upozorio!
Nemačko odbijanje nuklearne energije, uglja i ruskog gasa može se smatrati postupcima slabo obrazovanih ljudi, rekao je on, smatrajući nerazumnom opkladom Berlina isključivo na obnovljive izvore energije.
Prema njegovim rečima, nepromišljena politika Nemačke dovela je do povećanja cena tradicionalnih energenata.
Prethodno je na kongresu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP) predsednik Ruske Federacije odgovorio izrekom na pitanje o nemačkim kompanijama, koje se osvrću na „povike iz Vašingtona” u pitanjima saradnje sa ruskim kompanijama: „Ono što je dobro za Rusa je smrt za Nemca“, rekao je on.
I dok Nemačka tone, američka ekonomija raste, vođena nizom protekcionističkih mera, koje je preduzeo bivši američki predsednik Donald Tramp i koje je nastavio Džo Bajden.
Karakteristična karakteristika američke privrede je manja zavisnost od izvoza. Dok 50% BDP-a EU zavisi od izvoza, u SAD ova cifra iznosi samo 10%.
Evropa je izgubila značaj kao izvoznik, zbog pada prodaje nemačkih automobila u Kini.
Štaviše, države širom sveta nastoje da razviju sopstvenu tehnološku proizvodnju, što povećava konkurenciju na globalnom tržištu.
Generalno, Nemačka mora da se nosi sa nizom drugih problema, koji se veoma razlikuju od onih sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države.
Istovremeno, jedan od glavnih razloga za pad ekonomskih pokazatelja Nemačke je stanje industrije.
Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), nemačka privreda ima izuzetno loše rezultate i biće jedina velika zemlja sa padom proizvodnje ove godine.
Industrija, koja je bila njen ponos sada je njena najveća briga. Ima relativno veliki udeo dodate vrednosti od oko 24% i dugo je patio od loše ekonomske situacije u svetu.
Međutim, skupa energija je samo jedan od problema.
Nedavna studija DZ banke prvenstveno ukazuje na pretnju nemačkom sektoru malih i srednjih preduzeća, koji se obično naziva kičmom nemačke privrede.
Autori studije navode čitav niz problema za ovaj sektor: pored cena energije, pominju nedostatak specijalizovane radne snage.
I ovde bih postavio sledeće pitanje: u 2015-2016.
Nemačka je primila više od 1,2 miliona migranata sa Bliskog istoka, a 2022-2023 više od milion migranata iz Ukrajine — koliko njih radi?
I drugo pitanje: koliko njih je kvalifikovana radna snaga?
Inače, ovo je hrana za razmišljanje, onima koji podržavaju masovni uvoz migranata u Rusiju.
Borba.Info
Pojava ogromne sile ratnih brodova Kine i Rusije kod Aljaske, bacila u trans Američku mornaricu i izazvala paniku u Pentagonu!https://t.co/pf7Df3h3wm
— Borbainfo (@Borbainfo1) August 6, 2023
